Odeljenje za poroke
Komentara 0
Potičem iz partizanske, logoraške i nepušačke porodice, deda mi se od duga vremena u Stalagu XVII podvrgao i tetovaži, prvi i zasad poslednji u našoj lozi, ali nije posegao za cigaretama (kojih je i u logoru dakako bilo, zavisnici su, iako dobrano pothranjeni, davali dnevno sledovanje hrane za polovinu cigarete), otac se isto nije latio nikotina ni kao partizan ni kao posleratni pitomac kazneno-popravnih ustanova u koje je dospevao zbog neizmirene obaveze prema novoj državi. Kao dete čekao sam da gosti popuše poslednju cigaretu i kutija „hercegovine“ u obliku knjige, sa mrvicama duvana u uglovima, bila je moja.
Sekcija komentara na ovom tekstu je sada zaključana. Sekcije komentara na svim tekstovima se automatski zaključavaju posle 48 sati od poslednjeg osvežavanja teksta.