Jedan Hrvat je uložio u sto sadnica američkog oraha i nada se dugoročnoj dobiti zbog kvaliteta drveta
Alternativni predlozi uključuju sadnju brže rastućih drvenastih vrsta poput bagrema, ali većina saglasna je da tržište i realni rizici, poput krađa i pravne nesigurnosti, čine ovakva ulaganja ne sasvim pasivnim
U vremenu nestabilnih tržišta i sve veće inflacije, ulaganje u nekretnine se i dalje smatra jednim od najsigurnijih načina očuvanja vrednosti kapitala. Stanovi i kuće, posebno na atraktivnim lokacijama, dugoročno zadržavaju cenu, a često je i povećavaju, što ih čini pouzdanim izborom za investitore koji traže stabilnost. Osim toga, nekretnine nude i mogućnost pasivnog prihoda kroz iznajmljivanje, što dodatno povećava njihovu privlačnost. Upravo zbog te kombinacije sigurnosti i potencijalne zarade, mnogi se odlučuju da ulože baš u "kvadrate".
Ipak, dok većina bira provereni model ulaganja u nekretnine, jedan Hrvat je odlučio da krene drugačijim putem – svoj novac je uložio u zemlju. Svoju situaciju je opisao na Redditu: u severnom delu Međimurja, na pradjedovoj zemlji, ima sto komada američkog oraha, starih oko osam godina. Zemlju nije testirao, ali pošto je tu ranije raslo mnogo "divljih oraha", pretpostavio je da će odgovarati i američkom orahu. Zemlju je đubrio, sadio je na razmaku od 2x2 metra, u kocke. Uložio je oko 2000 evra, a jedini posao mu je košenje jednom godišnje.
"Zemljište je pogodno, tako da odlično rastu, jedino što sam pogrešio je što nisam posekao baš sve na parceli, pa onda sadio", napisao je i dodao da američki orah raste brže od domaćeg i da u njemu vidi potencijal zbog kvaliteta drveta koje se koristi za izradu nameštaja i parketa.
"Smatrate li ovo dobrim ulaganjem?", pitao je onlajn zajednicu, dodajući da razmišlja o kupovini dodatne parcele i novoj sadnji.
Dok se većina rasprava o ulaganju na internetu uglavnom vrti oko stanova, apartmana i zemljišta u građevinskim zonama, ova priča je otvorila sasvim drugačiji pogled – ulaganje u dugoročne drvne kulture i zemlju. Komentari forumaša su otkrili podeljena mišljenja, od izrazito optimističnih do vrlo skeptičnih. Jedan od najpozitivnijih stavova naglašava da je zemlja sama po sebi generacijsko bogatstvo.
"Verovatno spadam u frikove, ali ulaganje u zemlju je generacijsko bogatstvo. Ako uz to zaradiš nešto sa strane, odlično", napisao je korisnik, dodajući da je reč o imovini koja dugoročno retko gubi vrednost.
U sličnom tonu je i komentar koji ističe dugoročni potencijal.
"Američki crni orah bi trebalo da bude super ulaganje za penziju. Za nekih 40-ak godina imaš pravo deblo od kojeg se prave fini detalji na jahtama itd.", napisao je forumaš, uz napomenu da je reč o investiciji koja zahteva strpljenje, ali može doneti veliku vrednost u budućnosti.
"Moje mišljenje je da je to dobra ideja. Specifično da, dugoročno da, ali pametno ulaganje. Skoro pa pasivno. Naravno, ima tu nešto posla oko održavanja, ali ništa strašno. Nije novac samo u nekretninama", napisao je drugi.
Ipak, deo zajednice je upozorio da matematika nije tako jednostavna. Neki su istakli da ovakvim kulturama treba 20 do 80 godina da dostignu punu vrednost, a da 75 evra po metru drveta i nije nešto na toliko godina. Neki su upozorili da se u međuvremenu pojavljuje rizik prevelike ponude na tržištu.
"Crni orah je imao dobru cenu jer ga nije bilo puno, ali poslednjih 15 godina zasađeno je mnogo površina, pa bi cena mogla pasti kad stabla sazru", upozorio je jedan od komentatora.
Drugi su, pak, doveli u pitanje sam kvalitet drveta.
"Drvo crnog oraha nije ništa tvrđe, otpornije ili pogodnije za obradu od, recimo, hrasta, koji ima znatno nižu cenu. Najveća razlika je u boji. A čak i da je po kvalitetu bolje od ostalih vrsta drveta, a nije, cenu na tržištu formiraju ponuda i potražnja. Kao kod akcija, tako i kod trupaca", navodi se u raspravi, uz podsećanje da tržište drvne građe može biti jednako nepredvidivo kao i bilo koje drugo. Takođe, jedan forumaš je dodao da treba imati dugoročni plan: "Za prave trupce treba mehanizacija, prevoz, sečenje, sušara..., to je dug i skup proces dok dobiješ vrhunski materijal koji će vredeti puno".
Deo forumaša smatra da se drvo uvek može dobro prodati, a orah pogotovo. Jedino što raste najmanje 30 godina.
"Zemlja je uvek dobro ulaganje. Bill Gates i Bezos su kupili hiljade hektara u SAD-u. Bolja investicija od zlata", istakao je jedan.
Osim tržišnih rizika, deo komentara se fokusirao na agronomiju i tehniku uzgoja. Više njih je upozorilo na važnost razmaka i proređivanja, ističući da gusto zasađene plantaže dugoročno daju tanja stabla slabijeg kvaliteta.
"Nakon 10-15 godina mora se raditi proređivanje, inače stabla ostaju tanka i nekvalitetna", napisao je jedan forumaš, na šta je autor posta rekao da se raspitao i da je svestan da treba da ide u proređivanje.
Takođe, rečeno je da nije dobro saditi iste sorte na istom mestu.
"Za idealne rezultate mora biti mešano, koliko je meni poznato. Posebno jer je orah u pitanju, orah uzima mnogo vode i minerala iz zemlje. Da bi se minerali nadoknadili i balansirali, potrebno je saditi i neke druge sorte. Nisam stručnjak, ali sam slušao druge uzgajivače, i dobar prijatelj mi je doktor nauka za biljke", napisao je forumaš, dok se drugi nadovezao da američki orah voli peskovita, drenirana tla i tu najbolje raste, ali ako je posađen u tešku glinenu zemlju, ne treba se mnogo nadati.
"U Hrvatskoj crni orah najbolje uspeva oko Vukovara i tamo ima najviše kultura istog. Ali sadnja šume ti nije baš isplativa, bolje da si neki voćnjak zasadio ili borovnice. Cena trupaca u Hrvatskoj je jako niska i nemaš neku zaradu ako nije u pitanju furnirski trupac hrasta ili oraha", upozorio je.
Građani su ponudili i alternativne vrste
"Čuo sam da ljudi sade paulovniju jer brzo raste i već za pet godina se može seći, navodno se dosta koristi za izradu nameštaja", napisao je jedan, a drugi odmah odgovorio: "Velika prevara. Nije za naše podneblje. Znam nekoliko plantaža u okolini koje su se počele sušiti nakon 10-ak godina".
"Ako je cilj drvna masa, onda je najbolje ulaganje u bagrem. Brži je ROI nego kod ostalih kultura, brže raste nego ostale kulture, autohtono je drvo široke primene, otporniji je na sušu ili vlagu, kad se poseče nakon šest-sedam godina, nije potrebno ponovo saditi. Raste opet iz panja. Lekovito je i važno za biodiverzitet i izuzetno cenjeno kod pčelara", napisao je jedan.
"Crni bagrem ima brži rast, za 15-20 godina možeš ga prodati svuda i svakome kao ogrev ili kao građevinski materijal, plus što možeš iznajmljivati šumu pčelarima ili sam da se baviš pčelarstvom. Dok orah..., 40-60 godina za nameštaj, dosta je skuplji i daje plod, ali koliko znam teško se prodaje na veliko. Bagrem je samoregenerišući – raste sam iz panja, dok orah nije, a održavanje im je skoro isto. Vidim da želiš kupiti još jedan plac, pa proceni", nadovezao se drugi, na šta je autor posta rekao da iza oraha ima stotinak bagrema: "Parcela je na brdu, a ispod je ravno i pomalo močvarno, tako da su tamo bagremi, isto solidno rastu".
Ipak, jedna od najzanimljivijih poruka cele rasprave je ona koja podseća na rizike ne samo tržišta, već i realnosti na terenu, od krađa do pravne nesigurnosti, što dodatno komplikuje ideju "pasivnog ulaganja".
(Izvor: Jutarnji.hr)
