Džozi je ovaj dom osmislila nakon što je preživela porodično nasilje i beskućništvo, želeći bezbedan i stabilan život
Kuća ima 30 kvadrata zatvorenog prostora plus 30 kvadrata staklenika, s posebnim rešenjima za grejanje i hlađenje
Na prvi pogled izgleda kao još jedan "uradi sam" projekat, ali priča o penzionerki Džozi iz SAD-a je mnogo više od toga. Ova baka je pronašla neobično rešenje za svoj dom, spojivši običnu vrtnu šupu i staklenik u savršenu kućicu koju je platila 31.000 dolara.
Ideja je bila jednostavna, ali realizacija nimalo laka. Na zemljištu koje deli sa svojom odraslom decom podignuta je šupa čija je osnovna konstrukcija koštala 23.000 dolara, dok je staklenik koštao još 8.000.
Sa svim završnim radovima, opremanjem i prilagođavanjem za svakodnevni život, ukupni trošak je bio manji od 60.000 dolara, a projekat je trajao oko deset meseci, ispričala je Džozi za "Tiny House Giant Journey".
Tako je nastala kuća od 30 kvadratnih metara zatvorenog prostora, uz dodatnih 30 kvadratnih metara u stakleniku koji praktično služi kao produžetak dnevnog boravka.
"Ovde provodim mnogo vremena pa to računam kao deo životnog prostora", kaže Džozi.
Leti staklenik hladi improvizovanim rešenjima – prekriva krov ceradom i koristi ventilatore – dok zimi toplinu obezbeđuju grejalice okačene o plafon.
U samoj kući ugrađeni su zidni grejači i klima-uređaji.
Potpuno prilagođen projekat
Ali iza ovog projekta stoji i dublja životna priča. Kada uđete u njen dom, jasno je da nije reč samo o kvadratima. Svaki detalj, od biljaka do rasporeda nameštaja, odražava svesni pokušaj da iznova izgradi život nakon što je prošla kroz porodično nasilje i period beskućništva.
Kuća je nastala kao potpuno prilagođen projekat. Džozi je sa proizvođačem osmislila konstrukciju dimenzija 12 puta 14 stopa, a zatim ih nagovorila na potez koji do tada nisu radili – da na objekat spoje staklenik. Dostava je bila prava logistička operacija, uz pratnju vozila, dok je staklenik kasnije sastavljen za svega šest sati.
Uprkos skromnoj kvadraturi, njen novi dom deluje prozračno. Visoki plafoni i obilje svetla stvaraju utisak većeg prostora, a staklenik dodatno briše granicu između unutrašnjosti i prirode. Ventilacija je pametno rešena – solarni ventilatori automatski izbacuju višak toplote, a više vrata omogućava strujanje vazduha.
Smanjila troškove života i uspela ranije da ode u penziju
Finansijski, projekat je bio jednako promišljen kao i dizajn. Preseljenjem na imanje svoje dece Džozi je smanjila troškove života i uspela ranije da ode u penziju.
Zajednički život donosi podelu troškova, ali i veću sigurnost i podršku.
Unutrašnjost kuće prati istu filozofiju jednostavnosti. Sve je na jednom nivou – bez stepenica i galerija – jer planira da tu živi do kraja života.
Kuhinja je mala, ali funkcionalna, dnevni boravak sveden na minimum, dok kupatilo ima kadu, što je retkost u ovakvim projektima. Umesto klasičnog WC-a koristi sistem koji otpad pretvara u gas za kuvanje, a prostor za odlaganje je sakriven ispod kreveta.
Ipak, najvažniji element ove priče nije arhitektura, već osećaj sigurnosti. Nakon traumatičnih iskustava trebalo joj je vremena da se opusti i poveruje da ima stabilan dom. Danas svoj život opisuje kao miran i uravnotežen.
Tu ne staje.
Džozi planira dodatna poboljšanja nekretnine, poput rezervoara za propan i peći na drva u stakleniku, ali i razvija mrežu pomoći za žene koje žive u vozilima, nudeći sigurna mesta za noćenje.
