Investitori u Srbiji sve češće ulažu u srebro zbog njegovih specifičnih tržišnih potencijala
Investiciono srebro poput poluga i novčića ima prednost u potencijalu i likvidnosti u poređenju sa nakitom
Dok investitori u Srbiji sve češće diverzifikuju svoj portfolio plemenitim metalima, jedno od najčešćih pitanja odnosi se na poreski tretman srebra. Za razliku od investicionog zlata, koje je oslobođeno poreza, srebro prati drugačija regulativa koja direktno utiče na njegovu cenu i strategiju ulaganja.
PDV na srebro: Nema razlike između poluge i nakita
Kada je u pitanju porez na dodatu vrednost (PDV), domaći propisi su jasni: srebro se tretira kao industrijski metal. Iz tog razloga, sa aspekta PDV-a, ne postoji nikakva razlika između srebrnog nakita i investicionog srebra - oba proizvoda uvek podležu oporezivanju.
Ovo predstavlja ključnu razliku u odnosu na tržište zlata, gde je investiciono zlato oslobođeno PDV-a, dok se na zlatni nakit on uredno plaća. Georgi Hristov, direktor kompanije "Tavex zlato&srebro", objašnjava da je upravo ova poreska stavka razlog zašto investitori moraju pažljivije planirati ulazak u investicije sa srebrom, uzimajući u obzir da porez ulazi u osnovnu cenu proizvoda.
Investiciono srebro ili nakit – gde je veća vrednost?
Iako je poreski tretman isti, investiranje u srebrne poluge i novčiće nosi značajne prednosti u odnosu na kupovinu nakita. Glavne razlike leže u maržama prodavaca i troškovima proizvodnje.
Kod investicionog srebra, kupac plaća cenu koja je vrlo bliska stvarnoj berzanskoj vrednosti metala. S druge strane, cena srebrnog nakita uključuje dizajn, izradu, brendiranje i znatno više maloprodajne marže. Rezultat je jasan: za isti iznos novca, kupovinom investicionog srebra dobija se znatno veća količina čistog metala nego kroz nakit.
Takođe, investicioni proizvodi poput srebrnih novčića od 1 unce ili poluga od 1 kilograma dominiraju tržištem zbog svoje likvidnosti i praktičnosti za skladištenje, što sa nakitom, koji je glomazniji i teži za procenu, često nije slučaj.
Zašto srebro "sija" i pored poreza?
Uprkos PDV-u, interesovanje za srebrom u Srbiji raste, a razlog je njegova visoka volatilnost i strateški značaj. U proteklih 12 meseci, cena srebra je porasla za više od 250 odsto.
Hristov ističe da srebro danas predstavlja "most" između industrijske transformacije i investicione strategije. Njegova vrednost nije zasnovana samo na finansijskim spekulacijama, već na realnoj tražnji u sektorima koji pokreću modernu ekonomiju:
• Solarna energija i fotonaponski sistemi.
• Električna vozila i elektronika.
• Infrastruktura za veštačku inteligenciju (AI).
Kako je srebro najbolji poznati električni provodnik, ono je u mnogim industrijama praktično nezamenljivo. Uz višegodišnji deficit u proizvodnji i rastuću tražnju, stručnjaci predviđaju da bi cena u narednih pet godina mogla dostići i do 300 dolara po unci.
Iako PDV čini srebrne investicije inicijalno skupljim, potencijal za brzi rast cene često nadmašuje ovaj trošak. Domaći investitori srebro više ne vide samo kao „prateći metal“ uz zlato, već kao samostalan deo portfolija koji nudi direktnu izloženost globalnim tehnološkim trendovima.
Cena srebra je u poslednjih godinu dana zabeležila neverovatan rast od preko 250 odsto, skočivši sa oko 30 na više od 100 dolara po unci. Dok plemeniti metali tradicionalno privlače investitore u kriznim vremenima, srebro se izdvojilo kao imovina sa jednim od najsnažnijih rasta na globalnom nivou. Opširnije u posebnom tekstu.
