Računi za struju u Srbiji postaju sve veći teret zbog loše izolovanih kuća i stanova, gde toplota izlazi kroz zidove, krov i prozore
Česte greške su neizolovanje donjeg dela objekta i betonskih površina, kao i loša izolacija oko prozora, što dovodi do vlage i gubitka toplote
Računi za struju u Srbiji poslednjih godina postaju sve veći teret za kućni budžet. Mnogi građani zato pokušavaju da štede tako što gase svetla, smanjuju korišćenje bojlera ili odlažu grejanje, ali stručnjaci upozoravaju da se najveća ušteda ne postiže sitnim navikama, već kroz ono što najviše "jede" energiju - loše izolovane kuće i stanove.
U praksi to znači da domaćinstvo može da plaća visoke račune za struju čak i kada se ne greje "previše", jer toplota jednostavno izlazi kroz zidove, krov, prozore i betonske delove objekta. Zimi se prostor teže zagreva, a leti se kuća pregreva i klima radi duže nego što bi trebalo. Sve to na kraju plaćaju građani - iz meseca u mesec.
Ako kuća gubi toplotu kroz zidove, krov i prozore, trošiće više energije bez obzira na cenu. Energetska efikasnost znači upravo to - da se za isti nivo komfora troši manje struje, odnosno da objekat zadržava toplotu zimi i sporije se zagreva leti.
Najviše energije u domaćinstvima odlazi na grejanje i hlađenje, zbog čega su ključne mere: izolacija fasade i krova, zamena stolarije, ali i moderniji sistemi poput toplotnih pumpi i solarnih panela. Država kroz programe subvencija pokriva deo tih ulaganja, a socijalno ugroženi građani mogu dobiti i do 90 odsto troškova za pojedine mere.
Kakvu fasadu treba razmatrati i koje su najčešće greške
Građevinski preduzetnik Darko Kojić objašnjava da fasada nije važna samo zbog izgleda, već zbog toga koliko objekat zadržava toplotu. Prema njegovim rečima, u praksi se najčešće koriste dva sistema: demit fasada i ventilisana fasada.
Demit fasada je klasična varijanta koju većina građana radi, jer je pristupačnija i lakše je naći majstore. Podrazumeva lepljenje stiropora ili kamene vune, dodatno učvršćivanje tiplovima, postavljanje mrežice i lepka, a zatim završni dekorativni sloj. Cena se najčešće kreće od 20 do 30 evra po kvadratu.
Ventilisana fasada je skuplje rešenje, ali prema Kojićevim rečima i energetski efikasnije. Kod tog sistema se između izolacije i spoljne obloge ostavlja vazdušni sloj, koji pomaže da se leti smanji pregrevanje objekta. Cena ventilisane fasade kreće se od 130 do 200 evra po kvadratu, a ređe se izvodi jer zahteva složeniju konstrukciju i stručnije izvođače.
Kojić upozorava da građani često naprave greške koje kasnije skupo plaćaju, iako su "uložili u fasadu". Najčešće se ne izoluje sokla, odnosno donji deo kuće, pa hladnoća ulazi kroz temelj i stvara kondenz i vlagu u unutrašnjosti. Problem su i betonski delovi poput balkona, terasa i spoljašnjih stepenica, koji provode hladnoću u objekat. Slične posledice nastaju i kada se ne uradi dobra izolacija oko prozora, pa dolazi do rošenja stakla i pojave vlage.
Ovako se ostvaruje najveća ušteda
Govoreći o solarnim panelima, Kojić se osvrnuo i na sopstveno iskustvo, budući da trenutno gradi kuću. Ugradio je solarne panele snage do 10 kilovata, koliko je dozvoljeno za domaćinstva, jer planira da grejanje i hlađenje zasnuje na toplotnim pumpama. Kako navodi, nakon što je uračunata subvencija, iz svog budžeta izdvojio je oko 8.500 evra.
Objašnjava da najveću uštedu ne očekuje samo kroz proizvodnju struje, već kroz izbegavanje ulaska u "crvenu zonu", gde je struja najskuplja. Drugim rečima, solarni paneli pomažu da domaćinstvo deo potrošnje pokrije samo, pa lakše ostaje u nižim tarifama, što se direktno vidi na računu.
"Kad izoluješ kuću, gledaš da obučeš sve"
Kojić poručuje da je kod gradnje i renoviranja najvažnije planiranje i gledanje dugoročne isplativosti. Kako kaže, najveća greška je što se često razmišlja samo o tome kako da se radovi završe što pre, a ne kako će kuća funkcionisati narednih 20 ili 30 godina.
- Ljudi me najčešće pitaju, što se tiče izolacije, o vlazi i buđi. Uopšte nisu svesni da je izolacija izvor toga. To znači najpre dobra izolacija pa onda enterijer. Kad izoluješ kuću, gledaš da obučeš sve. Nijedno parče betona ne sme da se vidi sa spoljne strane kuće, znači mora biti zatvoreno. E, tad si siguran da nema šanse da ti neki kondenz prođe u kuću. A kondenz najčešće prođe na nekim betonskim delovima ili čeličnim ili tim nekim hladnim materijalima - jasan je Darko Kojić.
Energetska efikasnost nije obaveza niti rešenje koje je svima trenutno dostupno, ali je tema koja postaje sve važnija u trenutku kada troškovi energije rastu. Stručnjaci ukazuju da najveći deo potrošnje dolazi iz samog stanja objekta - izolacije, stolarije i sistema grejanja - pa se zato upravo tu i traže dugoročna rešenja.
Za neka domaćinstva to će značiti veća ulaganja uz subvencije, dok će za druga prioritet biti manji zahvati ili planiranje radova u budućnosti. Informisanost o tome gde se energija gubi i koje mere daju najveći efekat može pomoći građanima da, kada za to budu imali mogućnosti, donesu odluku koja je finansijski opravdana i održiva.
