Ima li prostora za uštedu pored poskupljenja? Profesor Savić: "Država da razmisli o modelu od pre 30 godina" (VIDEO)
Od 2026. godine, menjaju se pojedine cene usluga
Da li rast plata, minimalnih zarada i penzija može da ublaži te promene?
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Od početka januara 2026. godine građani Srbije suočeni su s nizom poskupljenja. Cene vode i kanalizacije, poreza na imovinu, poštanskih usluga, putarina, pogrebnih usluga, taksi u APR-u, a cene poreza na emisiju štetnih gasova već su porasle, dok se do kraja godine očekuju i nova poskupljenja.
Ova poskupljenja, između ostalog, posledica su nekoliko faktora: isteka uredbe o ograničenim maržama, novih poreza, regulacije komunalnih usluga i ekoloških inicijativa. S druge strane, bilo je povećanje plata u javnom sektoru za 5,1%, minimalne plate za 10,1% (oko 550 evra) i penzija za 12,2% (oko 56.000 dinara). Prema procenama Narodne banke Srbije, inflacija u 2026. godini trebalo bi da se kreće oko 4%.
Blic preporučuje
Na pitanja poput onih da li postoji li prostor za uštedu, emisiji "Blic dan" daje odgvor profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, Ljubodrag Savić.
Važne uglavnom dve stvari
Profesor Savić objašnjava da statistički podaci o inflaciji često ne odražavaju stvarni osećaj građana. Problem, kako ističe Savić, leži u tome što prosečna inflacija obuhvata širok spektar proizvoda i usluga, dok svakodnevni život najviše opterećuju hrana i komunalije, posebno za ljude sa nižim primanjima.
- Kad malo razložite stvari - šta je za najsiromašnije ljude najvažnija stvar? Cena komunalnih usluga i cena hrane. Retko oni troše za garderobu. Ne idu ljudi mnogo ni na letovanje, ne kupuju nove automobile. Ali ove dve stavke su nešto što najviše opterećuje standard prosečnog građanina. Ljudi sa nižim primanjima, nižim platama, nižim penzijama će biti ugroženi, to će njih pogoditi mnogo više. Imamo na sreću, jedan broj građana koji to ne zanima - jasan je Savić.
Cene i proizvodi biće "praćeni"
Poskupljenja su posebno vidljiva s istekom uredbe o ograničenim maržama, što može dovesti do daljeg rasta cena.
- Svakako, i tu su trgovci vrlo vešti. To je njihova politika. Biće i proizvoda i cena koji će biti prilagođeni niskoj kupovnoj moći. To isto treba posmatrati slojevito. Imate neki broj ljudi koji ne gledaju šta kupuju i ne gledaju koliko to košta. Verujem da će te kategorije cena ići gore. Ali i ove cene koje se koriste svakodnevno i koje čine onaj osnovni životni standard, naravno da će biti nekih poskupljenja. Nije isto koliko se povećala cena televizora i cena hrane koju kupujete svaki dan. Televizor kupite jednom u pet godina. To ne utiče na isti način na naš standard, odnosno život.
Profesor Savić naglašava i ulogu države.
- Najvažnija je zapravo uloga države, da identifikuje ljude koji su u teškoj socijalnoj poziciji i da se tim ljudima zaista pomogne. Ja mislim da oni to rade, samo nikad nije moguće identifikovati sve ljude.
Uredba o ograničenju marži dala rezultate
Savić smatra da bi produženje uredbe moglo biti neophodno da bi se izbegao drastičan rast cena.
- Verovatno država mora razmišljati o produženju uredbe o ograničavanju marži. Ona je dala određene rezultate. Može čak i mnogo bolje nego što smo očekivali. Znači da dosta zarađuju i da tu država mora da bude u jednoj fer igri sa njima, jer ih je dovela, jer im je dala mnoge privilegije. Imaju popriličan deo srpskog tržišta. Nema neke izražene konkurencije među tim kompanijama. E sad mora i država Srbije dobiti nešto za ovo.
Potrebne mere i za poljoprivrednike
Profesor Savić naglašava da mere, poput ograničavanja marži ili regulisanja cena proizvoda, nisu dovoljne da trajno stabilizuju tržište hrane. Takve mere mogu privremeno smanjiti rast cena ili ublažiti poskupljenja, ali ne rešavaju problem - zavisnost od uvoza hrane i domaću proizvodnju.
Zato on ističe da je neophodno ulaganje u domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju.
- Suštinski sve su to administrativne mere koje će pomoći, ali neće bitno pomoći. Ali šta država zapravo, porade ovih mera, mora još da uredi? Mora ozbiljno da se pozabavi srpskim selom, srpskom poljoprivredom i srpskom prehrambenom industrijom, ako govorimo o proizvodnji hrane.
Savić objašnjava i primer PKB-a iz bivše Jugoslavije, gde je postojala kompletna proizvodnja hrane "od njive do trpeze" - mleko, jaja, žitarice, svinje - što je omogućavalo stabilnu snabdevenost.
- Danas nemamo preduzeća od njive do trpeze. Imamo uglavnom strance. Država mora da obnovi gradivo iz prošlosti, da razmisli o modelu od pre 30 godina. Danas postoje bolji uslovi za to - zaključio je Savić.