Građani Srbije trenutno imaju rekordnu štednju, ali istovremeno i rastuće dugove zbog promenjenih navika i inflacije
Povećana štednja pokazuje da ljudi žele finansijsku sigurnost, dok rast kredita ukazuje na potrebu za dodatnim novcem za svakodnevne troškove
Građani Srbije danas imaju više novca na štednji nego ikada ranije, ali istovremeno i više dugova. Dok se u bankama nalazi više od 15 milijardi evra deviznih depozita, krediti stanovništva rastu dvocifrenim stopama. Na prvi pogled, deluje nelogično: kako je moguće da istovremeno štedimo i pozajmljujemo? Odgovor se krije u promenjenim navikama građana, inflaciji koja i dalje nagriza vrednost novca i sve većoj potrebi da se pronađe ravnoteža između sigurnosti za sutra i kvaliteta života danas.
Pred sezonu godišnjih odmora ta dilema postaje još vidljivija. Dok jedni pune račune za letovanje, drugi kupuju investiciono zlato, treći razmišljaju da li da odmor plate iz ušteđevine ili uz pomoć kredita. Istovremeno, rast štednje pokazuje da građani žele finansijsku rezervu, dok rast zaduženosti otkriva da svakodnevni troškovi i životni standard često zahtevaju dodatni novac.
Upravo zato pitanje više nije samo da li štedimo, već kako čuvamo vrednost novca i koliko smo zaista spremni za nepredviđene situacije.
Građani su oprezniji nego ranije, ali i spremniji da troše
Iako globalna neizvesnost poslednjih godina ne jenjava, sagovornici Blic TV smatraju da se finansijska slika građana ipak promenila nabolje. Ekonomski analitičar Georgi Hristov ocenjuje da je rast potrošnje posledica boljeg ekonomskog položaja stanovništva.
- Moje mišljenje je da to nije samo nešto što se dešava u Srbiji, nego svuda u svetu i u našem regionu. Mislim da trenutno ljudi, ako mogu da iznesem na taj način - se jesu najviše obogatili. U suštini, ekonomija radi na neki dobar način, biznisi funkcionišu, svi zarađuju novac, onda troše slobodno i da kažem, sve se vrti u tom krugu. Moje mišljenje je da svuda u regionu, kao ovde tako i u Bugarskoj, ljudi su se malo više obogatili, što sa druge strane čini da trošimo malo više novca i da smo lagani što se tiče troškova putovanja i tako dalje.
Sa druge strane, predsednik Udruženja menjača Srbije Borislav Brujić primećuje da su građani postali znatno pažljiviji prema svakom dinaru.
- Ono što primećujemo jeste to da su ljudi, u odnosu od pre dvadeset i nešto godina, daleko, daleko obazriviji, više štede i više vode računa o novcu, ne zaleću se oko kursa, oko svega pitaju gde može biti najbolje, šta može da se radi, gde mogu da ulažem pare, koje devize da čuvam, koje da kupujem, koje da prodajem. U suštini, dešava se sve sasvim normalno i mislim da je situacija daleko, daleko bolja nego što je to bilo.
To praktično znači da je odnos građana prema novcu sazreo. Ljudi više ne razmišljaju samo o tome koliko zarađuju, već i kako da taj novac sačuvaju.
Inflacija je promenila pravila igre
Međutim, upravo tu nastaje najveći problem. Novac koji stoji na računu više nije nužno i siguran novac. Posle višegodišnjeg talasa inflacije, građani su postali svesni da štednja sama po sebi ne garantuje očuvanje vrednosti novca. Zato se sve češće govori o investiranju kao sledećem koraku nakon štednje.
Hristov upozorava da inflacija ima direktan uticaj na svaku ušteđevinu.
- Ja mislim da inflacija ima najozbiljniji uticaj na naše uštede i na to što zarađujemo, ne samo na to što smo uštedili. Na prvom mestu mi da uštedimo nešto, moramo da zaradimo, pa onda da nama to ostane i da odvojimo sa strane. Ljudi su se malo obogatili, ali inflacija je porasla značajno. To nije tajna. Inflacija će tek da raste, videćemo u kom smeru. Ako vi štedite novac i držite sve u evre, dolare ili dinare na računu, vi imate direktnu ekspoziciju prema inflaciji. Vaš novac ne raste.
Upravo zbog toga sve više građana traži načine da zaštiti kupovnu moć svoje ušteđevine.
Zašto se sve više priča o zlatu
Jedna od investicija koja poslednjih godina privlači veliku pažnju jeste investiciono zlato. Razlog nije samo rast njegove cene, već činjenica da ga kupuju najveće finansijske institucije na svetu. Centralne banke poslednjih godina povećavaju zlatne rezerve, što mnogi investitori vide kao signal da se zlato ponovo vraća u centar globalnih finansija.
Hristov navodi da iza rasta interesovanja stoji upravo želja za zaštitom od inflacije i geopolitičkih rizika.
- Od 2021. godine najveći kupci investicionog zlata u svetu su centralne državne banke. Centralne banke od 2021. godine kupile su oko hiljadu tona zlata godišnje. To je neki mnogo dobar uzorak. Ako oni to rade, to je mnogo bolja opcija i mnogo sigurnija trenutno da se to iznese i mi kao obični građani možemo da priuštimo istu strategiju samo u različitim dimenzijama.
On je podsetio i da Srbija poslednjih godina povećava zlatne rezerve i da se sa oko 54 do 55 tona zlata nalazi među zemljama sa značajnim rezervama u regionu. Prema njegovim rečima, jedna od najvećih zabluda jeste da je zlato dostupno samo bogatima.
- Investiciono zlato je bukvalno za svaku osobu koja ima 200 evra na računu. Najmanja poluga je jedan gram i ona košta oko 200 evra. Ljudi kad čuju investiciono zlato zamišljaju nešto baš skupo, velike poluge iz filmova od dvanaest i po kila. U realnom svetu to nije tako. Investiciono zlato je priuštivo.
Štednja u dinarima dobija sve više pristalica
Dok jedni traže zaštitu u zlatu, drugi ostaju verni klasičnoj štednji. Zanimljivo je da poslednjih godina raste interesovanje za dinarsku štednju, što je promena u odnosu na dugogodišnju dominaciju evra.
Brujić objašnjava da iza toga stoje konkretni razlozi.
- Mnogo ljudi više veruju i štede mnogo dinara. Jedan od glavnih razloga jeste upravo što su veće kamate, sama stabilnost kursa i što se ne plaća porez na kamatu koja se dobije. Što se tiče devizne štednje, plaća se porez i taj odnos iznosi oko 15 procenata. To su glavna tri faktora koja utiču da danas građani mnogo više štede u dinarima nego u evrima.
Kredit za letovanje: Trenutni užitak ili dugoročni problem?
I dok jedni štede i investiraju, drugi pred leto postavljaju mnogo praktičnije pitanje – da li ima smisla podići kredit za odmor.
Sagovornici Blic TV po tom pitanju gotovo da nemaju dilemu.
Hristov smatra da kredit za letovanje predstavlja trošenje novca koji još nije zarađen.
- Da budem skroz iskren, ne baš. Ako to uradimo, mi trošimo novac iz naše budućnosti. Mi se zadužujemo u našoj budućnosti. Ako nismo odvojili novac da idemo na odmor, onda to znači da mi to ne možemo da priuštimo. Moj savet je da se ljudi nauče kako da štede svakog meseca neki iznos i da naprave sebi fond za more.
Sličan stav ima i finansijski savetnik Marko Đokić.
- Kredit je lako podići jer je na klik na dugme i dobićemo ga sad za sad. Ali kada neko ima finansijski plan, isti taj novac koji bi davao za ratu kredita može godinu dana unapred da odvaja za to letovanje, ali bez kamate. Problem je što većina ljudi ne može da se isplanira ni godinu dana unapred.
Najveća greška nije mala plata, već nedostatak plana
Iako se tokom razgovora mnogo govorilo o štednji, investicijama, zlatu i kreditima, suština se na kraju svela na jednu stvar - planiranje. Sagovornici su saglasni da finansijska sigurnost ne počinje visinom plate, već navikom da se deo novca redovno odvaja i da se unapred razmišlja o budućim troškovima.
Zato se kao zajednička preporuka izdvajaju tri koraka: prvo formirati fond za nepredviđene situacije, zatim redovno štedeti, a tek onda razmišljati o investiranju.
