Cene variraju po državama, ali psihološki i ekonomski prag od 4 dolara je značajan
Rast cena nafte direktno utiče na inflaciju i troškove života, posebno pogađajući domaćinstva sa nižim primanjima
Prosečna cena galona običnog benzina u Sjedinjenim Američkim Državama približava se granici od 4 dolara, što bi bio prvi takav nivo još od 2022. godine.
Iako se cene razlikuju od države do države, ovaj prag ima snažan psihološki i ekonomski značaj.
Dok u pojedinim državama poput Kalifornije ili Havaja vozači već plaćaju više od 5 dolara po galonu, u jeftinijim delovima zemlje cena je i dalje ispod 3,5 dolara. Ipak, rast cena goriva nikome ne odgovara, posebno domaćinstvima sa nižim primanjima.
Koliko rast nafte utiče na ekonomiju
Ekonomisti upozoravaju da rast cene nafte direktno pogađa privredu. Svako poskupljenje od 10 dolara po barelu:
- smanjuje rast bruto domaćeg proizvoda za oko 0,1 procentni poen
- povećava inflaciju za 0,2 procentna poena
- podiže cenu goriva za oko 24 centa po galonu
- smanjuje godišnji budžet domaćinstava za oko 450 dolara
Od početka sukoba na Bliskom istoku cena nafte porasla je za više od 30 dolara po barelu, što već sada ima vidljive posledice po inflaciju i troškove života.
Inflacija raste, potrošnja slabi
Zbog rasta cena energije, inflacija bi mogla da pređe 4 odsto u narednim mesecima. Stručnjaci upozoravaju da će poskupljenja goriva uticati i na druge sektore, poput transporta i hrane, što dodatno opterećuje budžete građana.
Istovremeno, deo potrošača već menja navike - ređe putuje i smanjuje potrošnju. Ako cene nastave da rastu, moglo bi doći do takozvanog pada tražnje, kada visoki troškovi primoraju građane da manje troše.
Ekonomisti upozoravaju i na širi rizik - kombinaciju usporavanja privrede i visoke inflacije. U takvom okruženju, mere centralne banke imaju ograničen efekat, dok neizvesnost dodatno opterećuje ekonomiju.
Zaključak je jasan: rast cena goriva već sada utiče na standard građana, a posledice bi mogle da se osećaju još mesecima.
(Blic/cnn)
