Većina Rumuna odmah prekida sa radom kada ode u penziju, dok je značajan deo bio nezaposlen i pre toga
Glavni razlog za rad nakon penzije je finansijska potreba, što navodi više od polovine zaposlenih penzionera
U Rumuniji odlazak u penziju za većinu građana znači i konačan kraj radnog veka. Prema analizi Evrostata, samo 1,7 odsto penzionera nastavilo je da radi nakon što je prvi put ostvarilo pravo na starosnu penziju, što je najmanji udeo u Evropskoj uniji.
Podaci se odnose na osobe starosti od 50 do 74 godine koje su prvi put primile starosnu penziju i pokazuju koliko je prelazak iz radnog odnosa u penziju nagao ili postepen. U proseku Evropske unije, nakon penzionisanja nastavilo je da radi 13 odsto ispitanika.
Većina odmah završava radni vek
Čak 84 odsto ispitanika u Rumuniji prestalo je da radi odmah po odlasku u penziju, dok je 14,3 odsto bilo nezaposleno i pre nego što je ostvarilo pravo na penziju.
Najveći udeo penzionera koji nastavljaju da rade zabeležen je u Estoniji (54,9 odsto), Letoniji (44,2 odsto) i Litvaniji (43,7 odsto), dok je Nemačka sa 13 odsto tačno na proseku Evropske unije.
Rumunska televizija prenela je i priču 77-godišnje Olimpije Kodžokaru, nekadašnje laborantkinje u tekstilnoj industriji, koja je u penziju otišla sa 50 godina prema tada važećim propisima.
- Radila sam 31 godinu, dosta je - rekla je ona.
Stručnjaci naglašavaju da njen slučaj ne odražava današnja pravila, jer su se uslovi za penzionisanje u međuvremenu značajno promenili.
Danas važe stroži uslovi
Prema važećim propisima u Rumuniji, standardna starosna granica za odlazak u penziju iznosi 65 godina, dok se za žene postepeno povećava i do 2035. godine takođe će biti 65 godina.
Za ostvarivanje prava na starosnu penziju potrebno je najmanje 15 godina staža osiguranja, dok je za punu penziju potrebno 35 godina. Posebna pravila važe za pojedine kategorije zaposlenih, osobe sa invaliditetom i one koji su radili na naročito teškim poslovima.
Oni koji rade posle penzije najčešće to čine zbog novca
Evrostat navodi da je čak 54,3 odsto rumunskih penzionera koji su nastavili da rade kao glavni razlog navelo finansijsku potrebu. Prosek Evropske unije iznosi 28,6 odsto.
Istovremeno, Rumunija ima i najkraći očekivani radni vek u Evropskoj uniji. Prema podacima Evrostata za 2025. godinu, on iznosi 32,7 godina, dok je evropski prosek 37,5 godina.
Stručnjaci ocenjuju da mali broj zaposlenih penzionera nije posledica samo želje za odmorom, već i lošijeg zdravstvenog stanja, teških uslova rada i manjka mogućnosti za zaposlenje starijih osoba sa skraćenim radnim vremenom.
Zbog toga se podatak da samo 1,7 odsto rumunskih penzionera radi nakon odlaska u penziju ne može tumačiti isključivo kao pokazatelj njihove spremnosti da nastave radni vek, već i kao posledica zdravstvenih, ekonomskih i tržišnih okolnosti.
(Blic biznis/gegen-hartz)
