Toplotna pumpa za 100 kvadrata i cena: Koliko košta grejanje koje može da vam prepolovi račune

Upravo zato je kraj godine pravo vreme da se razmisli o dugoročnom rešenju. Jedno od najčešćih pitanja koje danas postavljaju građani glasi: koliko košta toplotna pumpa za 100 kvadrata i da li se zaista isplati?

Koliko košta toplotna pumpa za 100 m²

Ako imate kuću, stan ili manji poslovni prostor od oko 100 kvadratnih metara, toplotna pumpa može biti ozbiljna alternativa klasičnim sistemima grejanja. Ona ne služi samo za grejanje – već i za hlađenje, pripremu tople vode i, što je najvažnije, troši znatno manje energije od tradicionalnih rešenja.

Međutim, univerzalna cena ne postoji. Na konačan iznos utiču snaga pumpe, tip sistema, stanje objekta i način ugradnje. Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da izbor ne treba donositi samo na osnovu kataloške cene uređaja.

Koja toplotna pumpa je dovoljna za prostor od 100 kvadrata

Za objekat od 100 m² najčešće se koriste toplotne pumpe koje energiju crpe iz vazduha ili zemlje i prenose je u sistem radijatora ili podnog grejanja. Umesto drva, uglja ili gasa, koristi se obnovljiva energija iz okruženja.

U praksi to znači uštede od 50 do 70 odsto na računima, uz dodatnu prednost da isti sistem hladi leti i greje vodu tokom cele godine. U zemlji sa nepredvidivim zimama i sve ekstremnijim temperaturama, ovo postaje ozbiljan argument, naročito ako se uzmu u obzir i državne subvencije.

Kolika snaga toplotne pumpe je potrebna za 100 m²

Snaga se meri u kilovatima (kW) i direktno zavisi od kvaliteta objekta. Za prosečan prostor od 100 kvadrata potrebno je između 6 i 10 kW, ali razlike mogu biti značajne.

Ako kuća ima dobru izolaciju, kvalitetnu PVC ili aluminijumsku stolariju sa duplim staklima i fasadu od najmanje 10 cm stiropora, često je dovoljno oko 6 kW. Opšti proračun za Srbiju kreće se oko 0,08 do 0,1 kW po kvadratnom metru.

Kod starijih objekata, kojih je u Srbiji najviše, situacija je drugačija. Slaba izolacija, drvena stolarija, neizolovani tavani i veliki toplotni gubici zahtevaju jače pumpe – najčešće 8 do 10 kW, kako sistem ne bi radio pod stalnim opterećenjem tokom ledenih talasa.

Cena toplotne pumpe za 100 m²

Na tržištu su najčešće dve varijante – monoblok i split sistemi.

Monoblok pumpe imaju sve u jednoj jedinici, brže se ugrađuju i često su praktičnije za objekte u kojima nema prostora za dodatne instalacije. Split sistemi se sastoje iz unutrašnje i spoljašnje jedinice i nude veću fleksibilnost, ali i složeniju montažu.

Stručnjaci upozoravaju da se cene stalno menjaju i zavise od proizvođača, dostupnosti delova i tržišnih kretanja, pa je uvek neophodna aktuelna ponuda i procena na licu mesta. U ukupni trošak treba uračunati i razvod instalacija, a ne samo cenu samog uređaja.

Šta najviše utiče na cenu i kako da uštedite

Na konačnu cenu najviše utiču snaga i brend pumpe, ali skuplji modeli često imaju veću efikasnost i nižu potrošnju struje. Prosečna cena električne energije za grejanje iznosi oko 0,05 do 0,08 evra po kWh, što dodatno ide u prilog ovom sistemu.

Trošak ugradnje za pumpe vazduh–voda kreće se okvirno između 100.000 i 200.000 dinara, u zavisnosti od složenosti instalacije. Posebnu pažnju treba obratiti na državne subvencije, koje mogu značajno smanjiti početno ulaganje.

Za maksimalnu uštedu savetuje se izbor modela sa COP većim od 4, kao i prilagođavanje postojećem sistemu grejanja kako bi se izbegli dodatni troškovi rekonstrukcije.

Na ove greške obavezno obratite pažnju

Stručnjaci ističu da se na majstoru ne sme štedeti. Loša ugradnja može povećati potrošnju i do 30 odsto, zbog čega se često stiče pogrešan utisak da se toplotna pumpa „ne isplati“.

Takođe, bez dobre izolacije ni najskuplja pumpa neće dati očekivane rezultate. Pre ugradnje preporučuje se energetski pregled objekta, kako bi se izabrala optimalna snaga i izbegle greške koje kasnije skupo koštaju.

Pametan izbor, dobra procena i kvalitetna montaža čine razliku između sistema koji samo radi – i onog koji zaista donosi uštede.