Ormuski moreuz je ključni put za izvoz fosilnih goriva i đubriva, a njegova blokada bi ozbiljno poremetila globalno snabdevanje
Poljoprivrednici već osećaju pritisak zbog niskih marži i rastućih troškova, iako su mnogi već napravili zalihe za prolećnu sezonu
Rastući troškovi goriva i đubriva će se pretvoriti u veće cene namirnica ako Ormuski moreuz ostane blokiran. Sa cenama koje na pumpama vrtoglavo rastu, taj trend bi se na kraju mogao preliti i na supermarkete dok se američko-izraelski rat sa Iranom odugovlači.
Trgovci na malo kažu da su odlučni da ne prenesu rastuće troškove goriva i đubriva na potrošače. Ali ako Teheran održi efikasnu blokadu Ormuskog moreuza - ključnog kanala snabdevanja fosilnim gorivima i đubrivima - bol će se neizbežno proširiti, upozoravaju analitičari. „Prvo dolaze veće cene energije i đubriva, koje će zatim imati posledice na cene transporta i hrane, i na kraju završiti u supermarketima“, rekao je za Politiko Karsten Bžeski, glavni ekonomista u ING Nemačka.
Cene nafte i gasa nastavljaju da rastu uprkos rekordnom globalnom smanjenju rezervi nafte. Situacija je podstakla zemlje, uključujući Italiju, Austriju i Slovačku, da pozovu Evropsku komisiju da preduzme hitne mere za rešavanje eskalirajuće krize. Troškovi energije direktno utiču na cene đubriva, a da ne pominjemo da je Ormuski moreuz ključni trgovački plovni put i za gorivo i za đubrivo. Nosi oko petinu svetskih zaliha nafte, značajne količine prirodnog gasa i oko trećinu globalnih sirovina za đubriva, uključujući amonijak i azot.
Trgovci pokušavaju da zadrže cene za sada
Poljoprivrednici – koji se već suočavaju sa malim maržama i besni su zbog trgovinske agende EU – spremaju se da podnesu najveći teret bilo kakvih cenovnih šokova. „Kada troškovi proizvodnje porastu, poljoprivrednici su prvi koji ih apsorbuju, a ti troškovi se gotovo nikada u potpunosti ne prenose na potrošače“, rekao je italijanski poljoprivredni lobi Koldireti u saopštenju.
Da li će potrošači osetiti udarac zavisi od toga koliko dugo će sukob trajati. Konačne cene koje evropski kupci vide na policama prodavnica oblikovane su složenom mrežom troškova koji se prelivaju kroz ceo lanac snabdevanja hranom – od poljoprivrednika do postrojenja za preradu, logistike i transporta – povećavajući troškove u svakoj fazi. Njih pokreću različiti faktori, ne samo šokovi izazvani ratom sa Iranom, već i uticaj rata u Ukrajini i ekstremni vremenski događaji koji remete žetvu. Ako se rat uskoro završi i Ormuski moreuz se otvori do kraja marta, potrošači i poljoprivrednici će i dalje osećati pritisak, ali bi uticaj trebalo da bude kratkotrajan i „podnošljiv“, dodao je Bžeski.
Trgovci na malo pokušavaju da zadrže cene niskim za sada. Lidl Belgija za sada nema planove da povećava cene, ali će „ostati agilan i spreman da brzo reaguje u bilo kom trenutku ako je potrebno“, prema rečima portparola trgovca. „U ovom trenutku se ne očekuje da će Lidl biti pogođen velikim poremećajima u snabdevanju, što nam omogućava da nastavimo da nudimo naše niske cene“, dodali su.
Poljoprivrednici su već napravili zalihe
U Španiji su, slično tome, maloprodajni distributeri rekli vladi da „cene uopšte, uključujući cene hrane, nisu pogođene“, rekao je ministar finansija Karlos Kuerpo u intervjuu za televiziju RTVE u petak. Međutim, Madrid priprema paket pomoći kako bi ublažio uticaj rata sa Iranom na sektore koji su najviše pogođeni cenama goriva, uključujući poljoprivredni sektor, dodao je Kuerpo.
Još jedan faktor koji barem privremeno sprečava skokove cena: kako počinje prolećni period đubrenja, većina poljoprivrednika je već opskrbila sve što im je potrebno za sezonu. Ipak, poljoprivredni lobiji širom Evrope, uključujući i one u Irskoj i Italiji, oglasili su uzbunu, pozivajući vlade da preduzmu akciju. Poljoprivredni lobi kompanije Koldireti poziva na „hitne mere za zaštitu farmi i porodica“.
Ako se rat odugovlači, „baš kao što se prvo dogodilo sa Kovidom, a zatim i sa energetskom krizom izazvanom ruskom agresijom u Ukrajini, cene hrane će biti predodređene da rastu“, rekao je portparol kompanije Koldireti. Evropa se suočava sa sličnim scenarijem kao 2022. godine, rekao je Bžeski, iako za sada ne tako ozbiljnim. „Ne moramo se potpuno 'odvezati' od jednog važnog dobavljača energije“, rekao je, misleći na Rusiju. „Ali ipak, mehanizmi će biti veoma slični.“
