Poseban porast broja zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom primećen je u sektorima za zdravstvo i socijalnu zaštitu, dok se gube radna mesta u industriji
Debata se vodi oko toga da li je skraćeno radno vreme 'luksuz', dok sindikati smatraju da je to način usklađivanja privatnog i poslovnog života
Na nemačkom tržištu rada sve više se ustaljuju modeli rada sa skraćenim radnim vremenom (Teilzeit). Prema izveštaju Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), udeo ljudi koji rade sa smanjenim brojem radnih sati prošle godine dostigao je istorijski maksimum. Na osnovu mikrocenzusa, statističari su izračunali da udeo zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom iznosi čak 31,9 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Ti radnici su u proseku radili 21,3 sata nedeljno, što je za 0,1 sat više nego godinu ranije i za 2,0 sata više u poređenju sa 2015. godinom.
Stručnjakinja Ivona Lot iz sindikalne Fondacije Hans Bokler ovaj trend ocenjuje pozitivno:
„Ovo pokazuje da su duži modeli skraćenog radnog vremena zaživeli u poslovnom svetu. Više se ne radi o klasičnom, veoma kratkom radu, već o suštinskijem skraćenom radnom vremenu koje omogućava veću uključenost u radnu snagu. To je dobro za zaposlene, dobro za usklađivanje privatnog i poslovnog života - i dobro za tržište rada.“
Gubitak poslova sa punim radnim vremenom u industriji
Institut za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) je u martu, koristeći drugačiju metodologiju, došao do još veće stope skraćenog radnog vremena od čak 39,9 odsto. Prema njihovim proračunima, broj zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom porastao je za 1 odsto u odnosu na 2024. godinu i dostigao 16,88 miliona ljudi.
S druge strane, broj zaposlenih sa punim radnim vremenom pao je za 0,6 odsto na 25,43 miliona. U ovim brojkama jasno se ogleda gubitak radnih mesta u industrijskom sektoru, dok istovremeno raste broj zaposlenih u tipičnim sektorima sa skraćenim radnim vremenom, poput zdravstva i socijalne zaštite.
Radno vreme zaposlenih sa punim radnim vremenom ostalo je nepromenjeno u odnosu na prethodnu godinu i iznosi u proseku 39,9 sati nedeljno. Time zaposleni sa punim radnim vremenom rade nešto manje nego pre deset godina, kada je prosečna radna nedelja iznosila 40,5 sati.
Pitanje generacije i pola: Mame rade skraćeno, tate puno radno vreme
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, skraćeno radno vreme i dalje je prvenstveno domena žena. Više od svake druge žene (50,6 odsto) u 2025. godini radilo je sa skraćenim radnim vremenom. Kod muškaraca je taj udeo znatno manji – tek svaki sedmi (14,3 odsto). Iako je razlika i dalje velika, stopa skraćenog radnog vremena kod muškaraca poslednjih godina rasla je brže nego kod žena (u 2015. godini iznosila je 10,6 odsto za muškarce i 48 odsto za žene).
Razlike su najizraženije kod mladih porodica. Među zaposlenim majkama koje imaju decu mlađu od 18 godina, stopa skraćenog radnog vremena iznosi visokih 66,4 odsto, dok kod očeva taj udeo iznosi svega 8,6 odsto.
"Lifestyle" ili samostalno upravljanje životom?
U raspravi o radnim modelima, ekonomsko krilo stranke CDU izazvalo je talas ogorčenja među sindikatima svojim predlogom pod naslovom „Nema zakonskog prava na luksuzno (lifestyle) skraćeno radno vreme“.
Sindikalna stručnjakinja Lot oštro se protivi takvom narativu:
„Ovde nije reč o povlačenju iz sveta rada. To je samostalno određeni rad u obimu koji odgovara određenim životnim fazama i odlukama.“
Takođe dodaje da istraživanja pokazuju da bi veliki deo žena zapravo želeo da radi više sati, ali za to je preduslov stabilnija i dostupnija institucionalna briga i čuvanje dece.
Sa godinama raste želja za kraćim radom
Zanimljivo je da stopa skraćenog radnog vremena dramatično raste sa godinama zaposlenih:
Među 55-godišnjacima jedva trećina radi skraćeno.
Kod radno aktivnih 65-godišnjaka taj udeo skače na više od polovine.
Među zaposlenima koji imaju 70 godina, udeo onih sa skraćenim radnim vremenom iznosi čak oko 90 odsto.
Ukupno gledano, nemačko tržište rada stagnira. Broj zaposlenih prošle godine ostao je gotovo identičan i iznosi 45,98 miliona ljudi (zabeležen je zanemarljiv pad od 5.000 osoba). Svi oni zajedno odradili su oko 61,26 milijardi radnih sati, što je za 0,2 odsto manje nego godinu ranije. U proseku, zaposleni u Nemačkoj u 2025. godini radili su 30,4 sata nedeljno, isto kao i u 2024. godini, dok je poređenja radi, taj prosek 2016. godine iznosio 30,12 sati.
(Izvor: Feniks magazin)
