Ovaj predlog izazvao je burne reakcije i rasprave o mogućem smanjenju prava radnika
Predloženo je da veće naknade primaju samo oni koji se prekvalifikuju ili prelaze u deficitarne sektore, kao i uvođenje dodatnih mera za povećanje broja radnika
Poznati ekonomski institut iz Minhena predložio je drastično skraćivanje perioda isplate naknade za skraćeno radno vreme u Nemačkoj, poznate kao kurzarbajtergeld, što je odmah izazvalo burne reakcije i rasprave o mogućem udaru na prava radnika.
Dok se nemačka privreda suočava sa manjkom radne snage i pritiskom za reforme, stručnjaci smatraju da bi promena sistema mogla da podstakne veću mobilnost zaposlenih i olakša prelazak radnika iz sektora koji propadaju u industrije kojima nedostaju zaposleni.
Stručnjaci traže kraće trajanje pomoći
Ekonomisti upozoravaju da postojeći sistem naknada za skraćeno radno vreme smanjuje motivaciju radnika da traže novi posao. Kako navode, u pojedinim granama privrede postoji velika nezaposlenost, dok druge muku muče sa ozbiljnim manjkom radnika.
Zbog toga predlažu da država više ne subvencioniše dugoročno radna mesta u industrijama koje su u opadanju. Trenutno se kurzarbajtergeld isplaćuje najduže 24 meseca, dok je pre 2019. godine maksimalan period bio upola kraći - 12 meseci.
Veće naknade samo uz prekvalifikaciju
Jedan od ključnih predloga odnosi se na prekvalifikaciju radnika. Prema planu, veće naknade dobijali bi samo oni koji aktivno učestvuju u programima obuke ili menjaju posao i prelaze u traženije sektore.
Institut takođe predlaže niz nepopularnih mera kako bi povećao broj ljudi na tržištu rada, uključujući strože uslove za prevremeno penzionisanje i ukidanje pojedinih poreskih olakšica za bračne parove, za koje smatra da obeshrabruju puno radno angažovanje žena.
Šta je zapravo kurzarbajtergeld?
Kurzarbajtergeld je državna naknada koju nemačka služba za zapošljavanje isplaćuje radnicima kada kompanije privremeno smanje obim posla i ne mogu zaposlenima da obezbede puno radno vreme.
Radnici bez dece dobijaju 60 odsto izgubljene neto plate, dok oni sa decom primaju 67 odsto. Ova mera uvedena je kako bi se sprečila masovna otpuštanja tokom ekonomskih kriza, ali stručnjaci sada upozoravaju da u sadašnjem obliku usporava fleksibilnost tržišta rada.
(Blic biznis/dnevno)
