Izbor školske torbe je složen i zahteva detaljno savetovanje, koje može trajati do sat vremena
Slučaj je istaknut kao primer borbe fizičkih prodavnica protiv fenomena "showrooming", gde kupci koriste stručno savetovanje u radnji, a proizvod potom jeftinije kupuju preko interneta
Specijalizovana prodavnica školskih torbi u Hagenu, gradu u nemačkoj saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, odlučila je da stane na kraj praksi kupaca koji iskoriste detaljno savetovanje u prodavnici samo da bi proizvod kasnije jeftinije kupili na internetu. Porodična firma "Šulrancen Kranc" (Schulranzen Kranz) za takve slučajeve sada naplaćuje naknadu od 25 evra, ali ako kupac na kraju ipak kupi torbu, taj iznos se u potpunosti odbija od cene.
Ova priča je poslednjih dana postala viralna na društvenim mrežama i podstakla široku raspravu o tome gde prestaje usluga, a gde počinje iskorišćavanje prodavaca, o čemu su opširno izveštavali brojni nemački mediji.
Izbor školske torbe, naime, nije jednostavna odluka i ne svodi se na pet minuta razgovora, već je reč o proizvodu koji se bira za dete i zahteva stručnu pomoć. Savetovanje, koje uključuje proveru pristajanja, ergonomije i pravilno podešavanje, može trajati od 45 do 60 minuta. Vlasnica prodavnice Stefani Krac direktno je opisala problem koji ju je naveo na ovaj potez, rekavši da se redovno dešavalo da kupci tokom savetovanja na svojim telefonima traže povoljnije ponude na internetu i nakon sat vremena iscrpne pomoći jednostavno odu bez kupovine.
Ova mera nije samo glasina sa društvenih mreža, već zvanična politika firme koja na svom sajtu jasno navodi da se savetovanje o školskim torbama naplaćuje 25 evra, a za torbe namenjene višim razredima 10 evra, ali isključivo ako se kupac ne odluči za kupovinu. Iznos se, kako napominju, uračunava u cenu prilikom sledeće posete i kupovine.
Iako je priča tek nedavno odjeknula u javnosti, čini se da ova praksa nije nova jer, prema informacijama koje je preneo WDR, prodavnica naknadu naplaćuje već oko dve godine. Očekivano, komentari na društvenim mrežama su podeljeni i kreću se od punog odobravanja, uz poruke da je „konačno neko počeo da ceni svoj rad“, do oštrih osuda u kojima se takva praksa naziva „ucenom“.
"Showrooming" sve veći problem trgovcima
Medijski izveštaji, međutim, zauzeli su pragmatičniji ton, objašnjavajući kako specijalizovana prodavnica zapravo pokušava da naplati uslugu koja za nju predstavlja stvarni trošak, pri čemu se naknada pretvara u neku vrstu depozita ako do kupovine ipak dođe. Nemački mediji ovaj slučaj stavljaju u širi kontekst takozvanog „ rastućeg fenomena u kojem fizičke prodavnice postaju besplatni izložbeni saloni za internet kupovinu. To je posebno izraženo u sektorima gde je stručni savet ključan za odluku, poput prodaje školskih torbi, dušeka, sportske obuće ili elektronike, gde kupci iskoriste znanje i vreme prodavaca, a zatim proizvod potraže po nižoj ceni na internetu.
Trgovačko udruženje Severne Rajne-Vestfalije (Handelsverband NRW) poručuje da je naplata savetovanja individualna odluka svakog trgovca i da se branše koje se oslanjaju na savetovanje moraju same izboriti za održiv model poslovanja u novim tržišnim uslovima. Model iz Hagena zapravo je osmišljen tako da izbegne scenario u kojem se kažnjava kupac sa ozbiljnom namerom, jer je konstrukcija vrlo jednostavna: plaćate samo ako odete bez kupljenog proizvoda.
Prema pisanju lista "Westfalenpost" početkom ove godine, mera se već pokazala uspešnom. Prodavnica je na ovaj način uspela da filtrira posetioce koji su tražili samo besplatne konsultacije i zadrži one koji su zaista došli sa namerom da kupe proizvod, čime su zaštitili svoje poslovanje i vrednost stručne usluge koju pružaju.
(Izvor: Poslovni.hr)
