Nominalne plate u EU jesu rasle, ali u većini zemalja još nisu dostigle nivo pre pandemije kada se uračuna inflacija
Najbliže oporavku su Holandija i Velika Britanija, dok je Italija najviše zaostala u rastu realnih plata
Postpandemijski rast inflacije širom Evrope značajno je smanjio kupovnu moć plata u najvećim ekonomijama, i iako su nominalne plate porasle, u mnogim zemljama one još uvek nisu dostigle nivo perioda pre krize izazvane pandemijom.
Inflacija u Evropi tokom 2022. godine dostigla je najviše nivoe u poslednjih 40 godina, prešavši 11 procenata u Evropskoj uniji, pre svega zbog rasta cena energije nakon ruske invazije na Ukrajinu. Takav rast cena doveo je do toga da troškovi života rastu brže od plata, što je direktno smanjilo realnu kupovnu moć radnika.
Prema analizi Indeed Wage Tracker-a, koji prati oglašene zarade, realne plate u januaru 2026. godine su i dalje ispod nivoa iz januara 2021. godine u sedam najvećih evropskih ekonomija. Indeks realnih plata u evrozoni je 96,2, što znači da kupovna moć još nije u potpunosti obnovljena.
Ko je najbliži oporavku?
Najbliže oporavku su Holandija sa indeksom od 99,7 i Velika Britanija sa 99,5, dok su Irska i Nemačka na nivou od 99,1. Francuska je nešto niža sa 98,1, dok Španija prati prosek evrozone sa 96,2. Najslabije rezultate zabeležila je Italija, gde je indeks 89,9, što znači da je realna kupovna moć znatno ispod nivoa pre pandemije.
Glavni razlozi za spor oporavak realnih plata leže u načinu na koji se plate formiraju u Evropi, koje se postepeno prilagođavaju kroz kolektivne ugovore, često na višegodišnjem nivou. Istovremeno, inflacija je rasla brže nego što se očekivalo, dodatno proširujući jaz između rasta cena i plata.
Dodatni pritisak je došao od monetarne politike, jer su centralne banke, uključujući Evropsku centralnu banku, povećale kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju. To je dovelo do hlađenja tržišta rada i slabljenja pregovaračke moći zaposlenih, što je dodatno usporilo rast realnih plata.
Iako je inflacioni šok bio zajednički za sve zemlje, reakcija plata je bila drugačija. U Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu, nominalni rast plata je bio jači, što je doprinelo bržem smanjenju jaza između plata i cena. U Evropi je, međutim, oporavak sporiji i neujednačen.
Italija se ističe kao najproblematičniji slučaj, jer plate rastu veoma sporo uprkos relativno jakoj potražnji za radnom snagom, što znači da se jaz između inflacije i plata i dalje ne smanjuje.
Ko je najviše pogođen inflacijom?
Podaci takođe ukazuju na to da su najviše pogođeni radnici sa nižim platama, jer se njihove zarade sporije prilagođavaju i često su vezane za minimalne plate.
Izgledi za oporavak realnih plata su dodatno neizvesni zbog novih geopolitičkih rizika, uključujući sukob sa Iranom, koji ponovo podiže cene energije i povećava rizik od novog talasa inflacije. Procene Evropske komisije ukazuju da bi realne zarade u EU mogle dostići nivo pre pandemije tokom ove ili sledeće godine, ali eventualno produženje krize moglo bi odložiti oporavak do 2027. ili 2028. godine.
(Izvor: Finansije.hr)
