Rastu cene hrane u Nemačkoj: Namirnice skuplje i do 37 odsto

Cene hrane u Nemačkoj su porasle za 37% od 2020. godine, što je znatno više od inflacije. Predstavljamo analizu, posledice i moguće mere za ublažavanje krize.

Rast cena hrane Nemačkoj je poslednjih godina poprimio zabrinjavajuće razmere. Od 2020. godine cene hrane su porasle za čak 37%, što je znatno više od opšte stope inflacije od 23%. Uprkos tome, savezna vlada je do sada uglavnom ignorisala problem, iako postoje konkretne mere koje bi mogle da ublaže rast cena.

Hrana postaje luksuz za mnoge građane

Za Vanesu, samohranu majku iz Tiringije, kupovina osnovnih namirnica postaje sve veći izazov. – Svakog dana osećam koliko je život postao skuplji. Više nema mesta za bezbrižan život, rekla je dvadesetdevetogodišnjakinja za Fokus onlajn.

Podaci statističkih institucija potvrđuju njen utisak – cene hrane rastu znatno brže od ukupnih troškova života, što posebno pogađa domaćinstva sa nižim prihodima.

Najveći poskupljenja: Od čokolade do mesa

Najveći porast cena zabeležen je kod sledećih proizvoda:

• Konzervirano voće: +81%
• Kakao prah: +76%
• Čokolada: +72%
• Smrznuto voće i povrće: +58%
• Goveđe, suncokretovo i maslinovo ulje, margarin: više od +50%

S druge strane, samo oko 15 odsto proizvoda je poskupelo manje od inflacije. Među njima su krompir, so, morski plodovi, vino, likeri i čaj.

Građani sa nižim prihodima su najviše pogođeni

Skuplja hrana najteže pogađa građane sa nižim prihodima jer veći deo budžeta troše na osnovne potrebe. Kada cene porastu, primorani su da smanje potrošnju ili biraju jeftinije, često proizvode nižeg kvaliteta.

Prema istraživanjima potrošačkih organizacija, čak 70 odsto ljudi sa mesečnim neto prihodima manjim od 2.000 evra već odustaje od dela kupovine ili prelazi na prerađenu hranu.

Dugoročno gledano, ovo može imati negativne zdravstvene posledice i povećati troškove zdravstvenog sistema.

Moguća rešenja: Tri ključne mere

Dok vlada još nije odlučno reagovala, stručnjaci i organizacije predlažu nekoliko konkretnih mera.

Smanjenje ili ukidanje PDV-a na osnovne prehrambene proizvode

Trenutno, PDV na hranu iznosi 7 odsto (opšta stopa je 19 odsto). Predlozi uključuju dalje smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na osnovne proizvode.

Analize pokazuju da bi ova mera imala stvaran uticaj – tokom privremenog smanjenja PDV-a 2020. godine, cene hrane su pale u proseku za 1,3 odsto. U nekim zemljama, poput Poljske i Španije, efekat je bio još izraženiji.

Osnivanje agencije za praćenje cena

Jedan problem je nedostatak transparentnosti. Cene često rastu prikriveno – smanjenjem ambalaže za istu cenu, fenomen poznat kao „shrinkflation“.

Rešenje bi mogla biti posebna institucija za praćenje cena, poput onih koje već postoje u Francuskoj, Španiji i Italiji. Takva tela redovno analiziraju cene i upozoravaju na nepravilnosti, čime se povećava transparentnost tržišta.

"Nemačka korpa" osnovnih proizvoda

Predložena mera uključuje dobrovoljnu ponudu jeftinijih osnovnih proizvoda u supermarketima. Model se zasniva na grčkoj „kućnoj korpi“, gde trgovci moraju da ponude određene proizvode po pristupačnim cenama.

Iako ovaj model može da smanji cene određenih artikala u kratkom roku, njegov dugoročni efekat na inflaciju nije jasno dokazan.

Trgovci i industrija su skeptični

Veliki trgovinski lanci u Nemačkoj smatraju da već nude dovoljno povoljnih proizvoda i ne vide potrebu za dodatnim merama. Industrija upozorava da bi prekomerna državna intervencija mogla da poremeti tržišne mehanizme, pa čak i dovede do dodatnog povećanja cena.

Potreba za hitnim delovanjem

Rast cena hrane postaje sve veći društveni problem koji posebno pogađa najranjivije grupe. Iako postoje konkretni predlozi za ublažavanje situacije, politička volja za njihovo sprovođenje je trenutno ograničena.

Bez jasnih mera, osnovne namirnice bi mogle da postanu luksuz za mnoge građane – što postavlja pitanje socijalne pravde i dugoročne stabilnosti društva.

(Fenix Magazin)