Hladnootpornije kulture poput graška, šargarepe i luka mogu se sejati u martu, dok toploljubive biljke poput tikvica, krastavaca i pasulja čekaju toplije vreme
Ne preporučuje se obrađivanje zemlje dok je mokra i teška, jer se time može pogoršati njena struktura i smanjiti prinos.
Mart je mesec kada započinju intenzivniji radovi u bašti. Dani su sunčani, neuobičajeno topli, i što je najvažnije, sve duži. Ipak, koliko god da smo jedva dočekali vreme za setvu i sadnju, treba imati na umu da je zemljište još uvek hladno, jutra često sa mrazem, a zemlja - ili previše suva ili pak previše vlažna za setvu.
Upravo zato ovaj mesec traži više promišljanja nego entuzijazma.
Prvo proverite zemljište - nemojte žuriti
Najveća greška u martu je ulazak u baštu dok je zemlja još mokra i teška. Ako se grudvica zemlje u ruci lepi i ponaša poput plastelina, prerano je za obradu. Takva zemlja se zbijanjem oštećuje i gubi strukturu, što kasnije smanjuje prinos.
Idealno je da se zemlja mrvi pod prstima. Temperatura zemljišta za većinu ranih kultura trebala bi da bude barem 5–8 °C.
U slučaju da vam se zemlja čini previše suva, biće teško obrađivati je pa možete pričekati kišu jer, iskreno, nećete zakasniti ako seme posejete za nedelju, dve u još topliju zemlju.
Šta se može sejati već u martu?
Postoje kulture koje podnose hladniju zemlju i slabije padavine, pa se na otvoreno mogu sejati u martu.
Seme koje se seje u martu:
- grašak
- bob
- spanać
- blitva
- cvekla
- matovilac (krajem meseca)
- rotkvica
- rukola
- peršun
- šargarepa
- mirođija
Ove kulture klijaju na nižim temperaturama i ne smeta im povremeni mraz.
Ako je zemlja suva, zalijte rović u koji ćete sejati seme, tako da ono dođe u vlažno tlo. Nemojte preterivati, jer seme u hladnoj i mokroj zemlji lako trune.
Koje povrće se ne seje u martu?
Toploljubive kulture nikako ne bi smele u hladnu zemlju. Ipak, iako mislimo da svi to znaju, na svoje sam oči videla kako je komšija u urbanim vrtovima gde i sama imam baštu, već sada posejao ni manje ni više nego - tikvice.
Dakle, tikvice, tikve, krastavci, pasulj, mahune, dinje i lubenice, kukuruz šećerac, paradajz, paprika i patlidžan se ne seju na otvoreno u martu. Njih će "spržiti" prvi i najmanji mraz.
Oni u zemlju idu kada se tlo zagreje iznad 12 °C, što je najčešće u aprilu ili maju, zavisno od vremenskih prilika, ali i prognoza jer, nekada već u aprilu može biti vrlo toplo, ali za nedelju, dve zahladi, dođe do pojave mraza i sve što ste posejali - propadne.
Šta sejati u zaštićenom prostoru?
Neke od gore nabrojanih kultura se sada seju u zaštićenom prostoru, a za hobiste to najčešće znači - na prozorskoj dasci.
U martu se u posude seje:
- paradajz
- paprika
- patlidžan
- celer
- kupusnjače (za kasniju sadnju).
Setva krastavaca, tikvica i bundeva će još pričekati jer oni vrlo brzo rastu i niču, a na otvoreno mogu tek u maju.
Rasadu u zatvorenom je najvažnije osigurati dovoljno svetla jer, ako nemaju svetla, lako postanu izdužene i slabe kao na fotografiji iznad, piše Agroklub.
Šta saditi u martu?
Sejanje i sadnja nisu jedno te isto. Seje se seme, a sadi rasad, lučice, gomolji i sl.
Dakle, sada se na otvorenom može saditi luk iz lučice, beli luk, salata iz rasada.
Krompir se eventualno može posaditi u toplijim krajevima i to krajem meseca. Za tu kulturu je važno da temperatura zemljišta bude barem 8 °C i da ne prete jaki mrazovi.
Đubrenje - da ili ne?
U martu se unosi zreli kompost u zemlju, možete dodati peletirano stajsko đubrivo, a i obavlja se prihrana ozimog luka i belog luka - onog koji je posađen jesenas. Takođe, luk i beli luk sada možete posuti pepelom kako biste sprečili pojavu lukove muve, pa ga okopajte.
Sveže stajsko đubrivo sada nikako ne treba unositi, to se radi u jesenjoj obradi zemljišta.
Kod nedostatka padavina nemojte preterivati s mineralnim đubrivima, jer bez vlage biljke ih ne mogu usvojiti, a možete izazvati ožegotine korena.
Na šta posebno paziti ove godine?
Iako je ove zime bilo dovoljno padavina, treba sačuvati vlagu u tlu, tim više što se čini da u martu neće biti značajnije kiše. To znači da ne usitnjavate previše površinu, jer ćete dodatno isušiti zemlju. Pre setve i sadnje dovoljno je zemlju razrahliti vilama.
Razmislite o malčiranju čim biljke niknu, ali i tu budite oprezni jer, ako je tlo prevlažno, malčiranje može uzrokvati pojavu gljivica.
Takođe, planirajte sistem navodnjavanja na vreme.
U ovom mesecu popravite i naoštrite alat, pripremite kolce za paradajz, pasulj, mahune. Proverite seme i nabavite novo na vreme i isplanirajte plodored.
Šta pripremiti za april?
Istina, tek smo zakoračili u mart, ali ovog meseca valja pripremiti baštu za april. Isplanirajte i pripremite gredice za paradajz i papriku. Zemlju prorahlite i maličirajte, pa će kod sadnje biti potrebno tek napraviti rupu.
Isto možete uraditi za krastavce, tikvice, tikve, pasulj i mahune.
Kontrolišite korove jer će biti teže uklanjati ih kako zemlja bude suva, a oni budu rasli podstaknuti sve višom temperaturom.
I da zaključimo, martu u bašti nije mesec velikih prinosa, nego pametnih odluka. Budite strpljivi, radite polako i promišljeno, za manje problema u aprilu i maju. Jer, ko požuri, vrlo verovatno će morati da presejava seme, kao moj komšija s početka priče.
(Izvor: Agroklub)
