Ponovo se uvodi faktor održivosti, što će usporiti rast penzija jer ih povezuje sa brojem doprinosača.
Ukida se mogućnost prevremenog penzionisanja sa 63 godine, a deo penzionih doprinosa ulagaće se na berzi.
Nemačka penziona komisija je usvojila paket od 30 mera koje će doneti sveobuhvatne i prilično radikalne promene u penzionom sistemu zemlje.
Predlozi će biti zvanično dostavljeni saveznom kancelaru Fridrihu Mercu i ministarki rada Berbel Bas u utorak, a evo pregleda ključnih reformi:
Povećanje starosne granice za penzionisanje: Radni vek će se nastaviti povećavati u budućnosti. Prema novom planu, obavezno penzionisanje sa 69 godina biće uvedeno od 2071. godine, dok će od 2091. godine ova granica skočiti na 70 godina.
Ukidanje prevremenog penzionisanja: Popularna i trenutna penziona naknada sa 63 godine (Rente mit 63) se potpuno ukida.
Ulaganje penzijskih doprinosa na berzi
Deo novca za starost se prvo premešta na tržište kapitala kako bi služio kao finansijski amortizer. U početnoj fazi, jedan procentni poen će biti uložen na berzu (isplaćuje se podjednako, polovinu poslodavac, a polovinu zaposleni), dok se u kasnijoj fazi planira skok na dva procentna poena.
Povratak mehanizma održivosti
Od 2031. godine ponovo se uvodi takozvani faktor održivosti (Nachhaltigkeitsfaktor). Ovaj model direktno povezuje rast penzija sa trendom broja doprinosilaca, što će u praksi usporiti rast stopa doprinosa, ali će doneti i znatno niži godišnji rast samih penzija.
Političari i direktori postaju doprinosioci
Radi povećanja broja osiguranika i punjenja fonda, uvodi se obaveza plaćanja doprinosa za poslanike saveznog parlamenta (Bundestag) i pokrajinskih parlamenata (Landtage), za samozaposlene i zanatlije, i za predsednike upravnih odbora akcionarskih društava. Državni službenici (Beamte) su privremeno izuzeti iz ovog sistema.
Težak udarac i radikalni rezovi za mini-poslove
Model malih poslova koji su ranije bili zakonski oslobođeni plaćanja penzijskih doprinosa se potpuno ukida. U budućnosti će samo studenti i školska deca imati privilegiju da rade bez plaćanja doprinosa, pod uslovom da njihova mesečna zarada ne prelazi 603 evra, dok će svi ostali građani morati da prihvate samo poslove sa punim penzijskim doprinosima.
(Fenix Magazin)
