Čvorci u jatima često opustoše trešnje čim sazru i veoma su efikasni u traženju hrane
Ove ptice su zaštićena vrsta i korisne su jer u proleće čiste vrtove od štetnih insekata
Trešnje su sazrele. I dok vi strpljivo čekate trenutak savršene zrelosti, neko vas je već pretekao. I to ne komšija, već jato čvoraka koje je nanjušilo gozbu. Brzi, glasni i nemilosrdni, čvorci tačno znaju kada da napadnu. Pero to dobro zna. Prošle godine otišao je za vikend u Zagreb, vratio se dva dana kasnije i zatekao ogoljene grane.
"Sve do poslednje trešnje“, kaže naš čitalac Pero iz okoline Vrbovca.
"Nisam mogao da verujem. Dva dana. Mislim da ih je sigurno bilo stotinu.“
Nije preterivao - čvorci se u sezoni kreću u jatima koja broje desetine, ponekad i stotine ptica, a kada jednom pronađu bogatu trpezu, ne odlaze dok ne završe sa jelom.
Zaštićena vrsta
Ove godine Pero je nešto optimističniji. U vinogradima u blizini počeli su da ispaljuju rakete kako bi rasterali ptice, pa ih je i oko njegove trešnje vidno manje.
"Valjda beže od tog zvuka, pa više kruže oko nas nego što sleću“, kaže Pero.
Srećan je i zbog toga što je ove sezone mlad par čvoraka svio gnezdo blizu kuće. Ironija sudbine, kaže, ali barem ne hrane celo jato.
Čvorci su, treba znati, zaštićena vrsta i veoma su specifični stanovnici vrta. Isti oni koji vam u junu opustoše trešnju, u aprilu vredno čiste vrt od insekata, a jedan par čvoraka dnevno može da pojede i do 300 grama larvi i insekata.
Istrebljivanje nije samo nehumano, već i kontraproduktivno. Jedino što preostaje jeste da budete pametniji od njih.
Probajte ovo
Najpouzdanije rešenje, posebno za veće voćnjake, jeste mreža. Oko stabla se postavlja okvir od drvenih motki, a zatim razvlači sintetička mreža sa otvorima od oko jednog centimetra. Polipropilenske mreže otporne su na UV zračenje i predstavljaju dugoročnu investiciju.
Manja stabla mogu gotovo potpuno da se "upakuju“, poput vreće, i tada su mreže gotovo stopostotno efikasne.
Problem nastaje kod starih i razgranatih stabala poput Perinog - njegova trešnja visoka je četiri metra i veoma razgranata, pa postavljanje mreže zahteva ozbiljnu pripremu i dosta materijala.
Ko ne želi da se upušta u takav posao, može posegnuti za jeftinijim, ali ništa manje maštovitim rešenjima.
Sjajni i reflektujući predmeti poput starih CD-ova i DVD-ova, folijskih traka, pa čak i belih krpa vezanih za grane zbunjuju ptice i odvraćaju ih dovoljno dugo da potraže mirniji obrok negde drugde.
Istraživači koji proučavaju ponašanje ptica tvrde da čvorci posebno zaziru od bele boje, pa bele trake ili stari zavoji vezani po krošnji mogu biti iznenađujuće efikasni.
Međutim, važi jedno zlatno pravilo - ptice su pametne i brzo se navikavaju na iste podražaje. Predmete treba pomerati, menjati i kombinovati, jer što je zaštita nepredvidivija, to bolje funkcioniše.
Zvuk kao moćno oružje
Zvuk je još jedno efikasno sredstvo.
Radio postavljen ispod stabla, ako se program menja i ne emituje jednoličan zvuk, može biti dovoljan da ptice potraže tišinu negde drugde.
Isto važi za zvončiće i vetrenjače čiji neujednačeni zvuci pticama signaliziraju prisustvo ljudi.
Za ozbiljnije voćare postoje i ultrazvučni rasterivači koji su potpuno tihi za ljudsko uho, ali ih ptice doživljavaju kao izrazito neprijatne.
Upravo takvu zaštitu Pero planira da nabavi za sledeću sezonu.
"Ako i ove godine pojedu veći deo roda, kupujem ultrazvuk“, kaže odlučno. "Čovek ne može svakog vikenda da ostaje kod kuće i čuva trešnju.“
Stručnjaci ipak naglašavaju da ne postoji jedna savršena metoda. Kombinacija je ključ - mreža na nižim granama, poneki CD okačen gore, malo zvuka s vremena na vreme. I malo sreće da komšija iz vinograda ispali raketu u pravom trenutku.
Dnevno
