Svi znamo bosiljak, jedna je od najpoznatijih začinskih i lekovitih biljaka. Gaji se zbog nadzemnih delova, uglavnom listova i mladih izdanaka, i iako mnogima deluje kao jednostavna biljka koja se može saditi i zalivati, bosiljak ima veoma jasne zahteve. Kada mu se obezbede dobri uslovi, može da uspeva i na polju i u kontejnerima, i može dati dve žetve u jednoj sezoni.
Bosiljak je jednogodišnja biljka koja voli toplotu, poreklom iz Indije. Ne podnosi hladnoću, pa se sadi na otvorenom tek kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Najbolje vreme za sadnju je početak maja, odnosno period kada se zemljište dovoljno zagreje i kada su noćne temperature stabilnije. Čak i na temperaturi od 0 °C mogu da stradaju i mlade i starije biljke, zbog čega rana sadnja nosi veliki rizik.
Bosiljku je za klijanje potrebna temperatura od najmanje 12 °C, dok se u fazi klijanja najbolji rezultati dobijaju na višoj temperaturi vazduha, iznad 25 °C, uz dobru vlažnost zemljišta. U takvim uslovima seme može da proklija za pet do šest dana. Najbolja temperatura za dalji rast i razvoj je oko 18 do 20 °C.
Priprema zemljišta
Najpogodnije zemljište za gajenje bosiljka je plodno zemljište koje se brzo zagreva, dobro zadržava vlagu, ali nije zbijeno niti preteško. Može se gajiti samo na peskovitom zemljištu uz redovno zalivanje i đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Teška, hladna i slabo propusna zemljišta nisu dobar izbor jer usporavaju rast i povećavaju mogućnost pojave bolesti.
Osnovna obrada zemljišta se vrši u jesen, do dubine od 20 do 25 cm. U proleće se površina priprema pliće, do dubine od oko 5 cm, nekoliko dana pre sadnje. Zemljište treba da bude usitnjeno, rastresito i bez korova. Takva priprema omogućava bolji prijem sadnica i ravnomerniji početni rast.
Bosiljak se može sejati direktno na stalno mesto, ali sigurniji način gajenja je preko rasada. Seme se seje u redove, a sadnice su spremne za sadnju nakon pet do šest nedelja. Pre nego što se iznesu napolje, potrebno ih je nekoliko dana aklimatizovati na spoljašnje uslove. Najbolje su biljke sa tri do četiri para listova i visinom od 10 do 12 cm.
Sade se u redove razmaknute oko 50 cm, dok je rastojanje između biljaka u redu 30 do 40 cm. Sadnju je najbolje obaviti po vlažnom i oblačnom vremenu. Ako je dan sunčan, posadite kasno popodne ili uveče, a biljke zalijte odmah nakon sadnje.
Nega tokom rasta
Bosiljak ima plitak koren sa slabijom usisnom moći, pa nedostatak vode brzo zaustavlja njegov rast. Najveću potrebu za vlagom ima tokom faza klijanja, rasta, grananja i cvetanja. Zemljište treba da bude ravnomerno vlažno, ali ne i natopljeno. Previše vode, posebno u zbijenom zemljištu ili posudi bez drenaže, može izazvati truljenje korena.
Tokom vegetacije važno je održavati usev bez korova. Vrši se međuredna obrada i okopavanje, a ako se bosiljak seje direktno, po potrebi se proređuje. Pored obrade, može se sprovesti i đubrenje azotom, a đubrenje se ponavlja nakon prvog košenja kako bi biljke razvile novi rast. Efekat đubrenja je znatno bolji kada se usev navodnjava.
Za dobar prinos i kvalitet, bosiljak mora da raste na sunčanom mestu. Hladnoća mu ne odgovara jer biljke tada postaju izdužene, manje razgranate i manje aromatične. Ne voli hladno i kišovito vreme, a dugotrajna vlaga na listovima može podstaći pojavu bolesti.
Bosiljak se takođe može lako gajiti u kontejnerima, ali kontejner mora biti dovoljno dubok. Preporučuje se saksija dubine najmanje 15 do 20 cm, sa rupama za odvod vode. Bez dobre drenaže, koren brzo umire, posebno tokom letnjih vrućina kada se biljke svakodnevno zalivaju.
Gotovni supstrati su praktični za kontejnere jer su prozračni, obogaćeni hranljivim materijama i imaju dobar odnos vode i vazduha. Takođe možete sami pripremiti mešavinu sterilisane baštenske zemlje, treseta i peska ili perlita. Bosiljak u saksiji treba držati na svetlom i toplom mestu, uz redovno zalivanje kada se gornji sloj supstrata osuši.
Za upotrebu u kuhinji, listovi se beru postepeno. Najbolje je skratiti vrhove izdanaka iznad para listova, jer to podstiče grananje biljke. Ako se dozvoli prerano cvetanje, listovi mogu postati grublji, a rast novih mladih izdanaka je slabiji.
Košenje i sušnje
U proizvodnji na otvorenom, bosiljak se najčešće kosi dva puta tokom sezone. Prvo košenje se vrši kada su biljke u punom cvetu, krajem jula ili početkom avgusta. Tada imaju najveći prinos nadzemne mase i visok sadržaj eteričnog ulja. Drugo košenje se vrši u septembru, pre ranih jesenjih mrazeva.
Kosi se po lepom i sunčanom vremenu, kada biljke imaju najviše mirisa i bolje zadržavaju svoju prirodnu zelenu boju. Visina reza treba da bude 8 do 10 cm iznad zemlje kako bi se nakon orezivanja razvile nove bočne grane. Nakon prvog orezivanja, biljke treba zaliti i đubriti, jer tada mogu razviti novi razgranati rast.
Dobro osušen bosiljak treba da zadrži svoju zelenu boju, prijatan miris i aromatičan ukus. Čuva se na suvom, hladnom i tamnom mestu, u dobro zatvorenoj posudi. Tako će najduže trajati.
Dobro osušen bosiljak treba da zadrži svoju zelenu boju, prijatan miris i aromatičan ukus. Treba ga čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, u dobro zatvorenoj posudi. Na taj način će najduže zadržati svoj miris i kvalitet.
(Izvor: Slobodna Dalmacija)
