Iako banana vlakna nude ekološke prednosti i novu vrednost otpadu, izazovi ostaju u logistici, edukaciji farmera i upravljanju otpadnim vodama
Kompanije sve više organizuju lanac snabdevanja za industrijsku preradu banana vlakana uz standarde kvaliteta i bezbednosti
Studije o cirkularnosti u uzgoju banana pokazuju da samo mali deo biljke postaje hrana. Ostatak je biomasa koja obično ostaje na polju ili se uklanja kao otpad. U nekim proizvodnim sistemima taj ostatak može dostići oko 220 tona po hektaru, što objašnjava zašto industrija odjednom pokazuje veliko interesovanje za ovo „zaboravljeno“ stablo.
Istovremeno, istraživači procenjuju da pseudostabljike banana svake godine generišu desetine miliona tona otpada u zemljama proizvođačima poput Brazila, piše "Ekotisijas".
Ta stabla sadrže jaka celulozna vlakna čija zatezna čvrstoća može nadmašiti klasična prirodna vlakna poput jute, što ih čini privlačnim za pređu i materijale za ojačanje.
Godinama su se banana vlakna pojavljivala u malim zanatskim projektima. Velika promena danas je u tome što kompanije organizuju ovaj otpad kao pravu industrijsku lanac snabdevanja, sa standardima kvaliteta, sledljivošću i bezbednosnim procedurama sličnim onima za druga prirodna vlakna.
U Brazilu je ovaj zaokret postao vidljiv kada je FIESC istakao projekte u SENAI Institutu za tekstilnu tehnologiju, odeću i dizajn, koji razvijaju tkanine od vlakana stabljike banane za upotrebu u velikim razmerama.
Unutar fabrike banana vlakana
Proces obično počinje blizu plantaža. Sveže pseudostabljike su teške i pune vode, pa bi njihov transport na velike udaljenosti učinio posao neisplativim i povećao saobraćaj kamiona na seoskim putevima. Kada stignu u pogon, razvrstavaju se po veličini, vlažnosti i stanju. Oštećene stabljike daju kraća vlakna sa više nečistoća, pa ova početna selekcija već značajno utiče na krajnji kvalitet.
Srce fabrike je mehanička ekstrakcija. U procesu poznatom kao dekortikacija, valjci i oštrice pritiskaju i stružu pseudostabljiku, razdvajajući vlaknasti deo od mekše, vlažnije pulpe. Tehničke studije ovaj mehanički pristup vide kao najrealniju opciju za industrijsku proizvodnju, jer izbegava agresivne hemikalije i daje vlakna pogodna za poravnavanje i predenje.
Laboratorijska istraživanja pokazuju da mehanički izdvojena vlakna mogu dostići zateznu čvrstoću od oko 570 megapaskala, što je više od mnogih biljnih vlakana koja se koriste u tekstilu i kompozitima.
Odmah nakon ekstrakcije sledi intenzivno pranje, kako bi se uklonili ostaci, smanjio miris i poboljšao osećaj na dodir. Tu se jasno vide ekološki kompromisi: pranje troši velike količine vode, pa naprednije fabrike ulažu u sisteme recirkulacije i tretmana otpadnih voda kako bi smanjile troškove i uticaj na okolinu.
Sušenje, kontrola kvaliteta i primena
Nakon čišćenja, vlakna moraju da se osuše na kontrolisan način. Fabrike često kombinuju sušenje ventilisanim vazduhom i peći sa kontrolisanom temperaturom kako bi sprečile pojavu buđi i očuvale boju. Istraživanja pokazuju da temperatura sušenja utiče na fizičke i mehaničke osobine vlakana, pa se ovaj korak tretira kao deo precizne kontrole procesa.
Zatim se vlakna pripremaju za predenje, netkane materijale ili kompozite pomoću opreme za otvaranje i poravnavanje, slične onoj koja se koristi za druga biljna vlakna. Kontrola kvaliteta prati dužinu vlakana, vlagu, nečistoće i, u naprednijim pogonima, mehaničku čvrstoću. Za fabrike koje dalje koriste ovaj materijal najvažnije je da se banana vlakna ponašaju ujednačeno svaki put.
Najveća pažnja trenutno je usmerena na tekstil. U Brazilu i drugim zemljama već se proizvodi pređa i tkanine koje kombinuju banana vlakna sa pamukom ili drugim vlaknima za odeću i kućni tekstil. Međutim, lanac vrednosti tu ne staje.
Obećavajuće vlakno, ali uz izazove
Vlakna pseudostabljike banane neće zameniti sve sintetičke materijale, a stručnjaci ističu da logistika, obuka farmera i upravljanje otpadnim vodama i dalje predstavljaju izazove. Ipak, ona nude način da se deo proizvodnje tekstila, papira i ambalaže preusmeri sa fosilnih sirovina na poljoprivredni otpad koji već postoji u ogromnim količinama.
Na kraju, ideja je jednostavna: umesto spaljivanja ili odbacivanja stabljika banane nakon berbe, pretvoriti ih u korisne proizvode koji se mogu vratiti u održivi ciklus.
(Izvor: Kamatica.com, Bizportal)
