Tržište kriptovaluta je doživelo velike strukturne promene od svog osnivanja i čini se da se kraj ne nazire. Naprotiv. Digitalna imovina se neprestano transformiše i dobija nove okvire, a predvodnik tog redefinisanja su nesumnjivo Sjedinjene Američke Države (SAD), odakle nam i stižu najnovija regulatorna pravila. Ivan Andrejević, kripto analitičar i suosnivač CTB Crypto & Consulting za "Blic Biznis" objašnjava kako Amerika planira da reši jedno od najvećih pitanja današnjice - kada kriptovaluta ili digitalni token prestaje da bude investicija i postaje infrastruktura decentralizovane mreže?
- Već duži period se zbog ovog pitanja gradi CLARITY Act, koji je ujedno trenutno najvažniji predlog zakona za tržište digitalne imovine u SAD i sasvim je očekivano da će mnoge države pokušati da nakon toga što pre usklade svoje zakone sa vodećom svetskom ekonomijom kako bi privukli investitore, kaže Andrejević.
Suština akta, kako navodi naš sagovornik, nije u podeli nadležnosti između njihovog SECa i CFTCa kao što je, na primer, u Srbiji jasna podela nadležnosti između NBS-a i KHOV-a, već se nalazi u prihvatanju činjenice da digitalna imovina nije jedinstvena kategorija i da isti regulatorni model ne može važiti za sve tokene i modele poslovanja.
Novi koncept za novi kapital
Andrejević objašnjava da ovaj predlog zakona čak uvodi i novi koncept takozvanog "mature blockchain" testiranja kojim bi trebalo da se utvrdi da li određeni token može vremenom promeniti svoj regulatorni status ukoliko mreža postane potpuno ili dovoljno decentralizovana, tj. funkcionalna i bez potpune kontrole jednog lica.
- U suštini, ovo testiranje je bitno za kriptovalute koja su u početku razvoja bile investicioni proizvod, a vremenom evoluirale u digitalnu robu pa je za njih potreban drugačiji pogled, kaže naš sagovornik.
Ovo je vrlo važno, dodaje, jer se godinama najveći broj sporova kod regulatora u svim državama, a naročito u SAD-u, upravo vodio oko različitih pogleda na to da li je određena kriptovaluta ili token zapravo digitalna hartija od vrednosti ili roba, kako je posmatrati ukoliko može da funkcioniše kao obe navedene stavke kao i ko je nadležan za nadzor u tom slučaju.
- CLARITY Act-om bi trebalo biti odgovoreno na ta pitanja jer bi sami odgovori u regulatornoj formi otvorili vrata dolasku novog kapitala, kaže ovaj kripto stručnjak.
Nove obaveze i za kripto menjačnice
Prema njegovim rečima, zakonom bi takođe trebalo da budu uvedene znatno ozbiljnije AML i KYC obaveze za centralizovane platforme poput kripto menjačnica, ojačala bi se zaštita korisnika i podigli standardi čuvanja digitalne imovine a ostavilo bi se dovoljno prostora za dalji razvoj decentralizovanih protokola.
Novi svetski regulatorni trend stiže u Srbiju
Na pitanje kako će novi zakon uticati na kripto tržište u Srbiji, Andrejević kaže:
- Za nas u Srbiji, ali i za članice Evropske Unije, ovo je podjednako važno kao i za američko tržište, jer je Evropska unija je kroz MiCA uredbu već napravila regulatorni okvir za digitalnu imovinu, a Srbija je zakonom o digitalnoj imovini 2021 godine regulisala tokene i kriptovalute i podelila nadležnosti.
CLARITY Act bi mogao i u EU i kod nas da pokrene zainteresovanost za sledeći korak regulacija koje bi trebalo da odgovore ne samo pitanje ko i zašto izdaje token, već i kako se blokčejn razvija vremenom kao i da prikaže da i regulatori imaju volje da evoluiraju zajedno sa tehnologijom.
Ako SAD usvoje ovakav pristup, kako kaže Andrejević, mogli bismo dobiti novi svetski regulatorni trend koji bi sasvim sigurno povećao interesovanje javnosti kao i samo usvajanje kriptovaluta i druge digitalne imovine što "može biti od velikog značaj za zemlje poput Srbije koje kasne sa usvajanjem kako kriptovaluta tako i investicionih navika", zaključuje naš sagovornik.
