Na konkursima za spremačice prijavi se mnogo manje kandidata nego što je potrebno, a mnogi ubrzo odustanu zbog niske plate i teških uslova rada
Prema sindikatu, radnice često održavaju mnogo više prostora nego što preporučuju standardi, što dovodi do dodatnog opterećenja i iscrpljivanja
Hrvatskim bolnicama nedostaju spremačice (čistačice). Što se tiče Zagreba, trenutno je na Birou rada otvoreno šest konkursa za radnike i radnice koji brinu o čistoći i higijeni zdravstvenih ustanova. Najviše delatnika traži KBC Sestre milosrdnice, gde je otvoreno 15 radnih mesta za spremačice, uz još 10 izvršilaca za, kako stoji u konkursu, "rad u sistemu sa posebnim uslovima rada u službi za čišćenje i druge pomoćne poslove". KBC Zagreb traži 12 spremačica, a KB Dubrava sedam.
"Treba imati dobar želudac za posao i ono što ćeš videti"
"Treba imati dobar želudac za taj posao i sve što ćeš videti. Niko zapravo ne zna koliko je to težak posao, osim onih koji ga rade ili su ga nekada radili. Nije tu samo reč o čišćenju, psihički i fizički je jako teško," govori nekadašnja spremačica koja je, kako kaže, svoju penziju zaradila čisteći u bolnici. "Ono o čemu mnogi ne razmišljaju je to da ste zapravo u opasnosti od raznih vrsta bolesti. A uz to što čistim, znala sam raditi i ono što mi nije u opisu posla - učiniti poneku uslugu pacijentima, pokupiti posuđe od ručka, svašta," kaže još jedna spremačica koja sedam godina radi u jednoj zagrebačkoj bolnici i dodaje: "I onda me pitaju - od čega si se ti umorila?".
Plata - između 850 i 900 evra
Bivša spremačica navodi da je najviše rastužuje to što pojedini ljudi nemaju osnovnu kulturu, pa umesto da bace papir u korpu ostave ga na podu, ili ne puste vodu u toaletu, računajući da će čistačica doći za njima i sve očistiti. Obe sagovornice smatraju da njihov rad nije dovoljno cenjen niti plaćen u odnosu na to koliko rade, pri čemu penzionisana spremačica smatra da bi minimalna plata trebalo da bude bar 1.500 evra. Prema procenama Sindikata KBC Zagreb, spremačice koje rade u redovnom radnom vremenu plaćene su između 850 i 900 evra neto, dok one koje rade u smenama, sa dodacima za noćni rad, nedelje, praznike i prekovremene sate, mogu da zarade između 1000 i 1300 evra neto.
"Višestruko se premašuju preporučeni normativi"
Predsednica tamošnjeg Sindikata Tanja Leontić potvrđuje da nedostaje znatno više spremačica od broja koji se traži putem konkursa. Na Rebru jedna spremačica tokom smene održava između 500 i 3000 kvadratnih metara prostora, što višestruko premašuje preporučene nacionalne normative za područja visokog rizika. Operacione sale se moraju čistiti nakon svakog zahvata, dok intenzivna nega i izolacione sobe zahtevaju posebne epidemiološke postupke. Prema standardima čišćenja, jedan radnik bi trebalo da održava najviše 200 kvadratnih metara prostora visokog rizika (poput operacionih sala i onkoloških odeljenja koja zahtevaju višekratno čišćenje i dezinfekciju), 400 kvadrata srednjeg rizika i 500 kvadrata prostora niskog rizika.
Na konkurs se prijavi pet do sedam osoba, a traži se 20
U KBC Zagreb trenutno su zaposlene 203 spremačice na šest lokacija. Iz Sindikata ističu da spremačice ulažu ogromne napore kako bi prostori bili očišćeni u skladu sa standardima, ali kada nema dovoljno radnika, raste rizik zbog obavljanja posla pod velikim vremenskim pritiskom. Dugotrajna preopterećenost dovodi do iscrpljivanja i čestih bolovanja. Na konkurse gde se traži dvadesetak radnika često se prijavi svega pet do sedam osoba, a mnogi ubrzo odustanu. Glavni razlozi su niska primanja, zahtevni uslovi rada i svakodnevna izloženost profesionalnim rizicima (poput krvi, opasnih hemikalija i zaraznih materijala), dok istovremeno tržište rada nudi lakše poslove čišćenja u hotelima ili apartmanima sa istim ili većim platama.
Svi imaju isti koeficijent
Problem manjka čistačica traje više od decenije usled mera ograničenog zapošljavanja nezdravstvenog osoblja u zdravstvu. Dodatni problem je Uredba iz marta 2024. godine zbog koje sada sve spremačice u sistemu javnog zdravstva imaju isti koeficijent za obračun plate (1,15), bez obzira na to da li rade u domu zdravlja ili održavaju visokorizične operacione sale, čime su ukinuti raniji dodaci za posebne uslove rada.
Nemamo saznanja o kritičnom nedostatku čistačica
Iz Ministarstva zdravlja su odgovorili da su za organizaciju rada zaduženi direktori ustanova, te da ministarstvo "nema saznanja o kritičnom nedostatku čistačica" niti o sistemskim poteškoćama, iako prepoznaju izazove u zadržavanju radnika. S druge strane, iz Sindikata upozoravaju da bolnička čistoća nije administrativna usluga, već ključni preduslov za sprečavanje bolničkih infekcija i kvalitetno lečenje, koji se ugrožava nedostatkom edukovanog osoblja.
(Index)
