Uoči treće godišnjice dana kada je Beograd izabran za domaćina specijalizovane izložbe Ekspo 2027, objavljujemo mini-serijal o trci u kojoj je Srbija stala rame uz rame sa kandidatima iz Evrope, Severne Amerike, Južne Amerike i Azije.
Postoje datumi koji u trenutku deluju kao velika vest, a tek kasnije postanu tačka od koje se meri jedan važan put. Za Srbiju, 21. jun 2023. godine bio je upravo takav dan.
Tog dana je u Parizu doneta odluka koja je Beograd postavila na mapu najvećih međunarodnih događaja i otvorila put ka Specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027. Ali do tog trenutka nije se stiglo slučajno. Iza odluke u Parizu stajali su meseci priprema, međunarodna procedura, ozbiljna diplomatska ofanziva i sposobnost da se ponudi ubedljiv odgovor na pitanje koje je bilo pred svim kandidatima: šta je svetu danas zaista potrebno? U toj dugoj i složenoj međunarodnoj utakmici, Srbija je uspela da pobedi ozbiljnu konkurenciju.
Zato u danima do 21. juna podsećamo na priču koja često ostane sakrivena iza jedne odluke i jednog datuma. Podsećamo na trku u kojoj su učestvovali gradovi iz Evrope, Severne Amerike, Južne Amerike i Azije. Svako je imao svoju temu, svoju državu iza sebe, svoje argumente, svoje ambasadore i svoju predstavu o budućnosti.
Srbija je u tu trku ušla sa Beogradom i temom „Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve“. Na prvi pogled, tema jednostavna. Na drugi, vrlo ambiciozna. Jer, sport i muzika ne traže objašnjenje. Njih razume dete u školi, sportista na terenu, muzičar na sceni, posetilac koji prvi put dolazi u neku zemlju, ali i predstavnik države koji odlučuje o domaćinu velikog međunarodnog događaja.
U konkurenciji za domaćina Ekspa 2027 bili su gradovi sa ozbiljnim adutima. Malaga je nudila viziju održivog grada budućnosti. Blumington u Minesoti želeo je da Sjedinjene Američke Države vrati na međunarodnu Ekspo mapu. San Karlos de Bariloće u Argentini predstavljao je ambiciju Južne Amerike da prvi put ugosti specijalizovanu izložbu. Puket je kandidaturu Tajlanda gradio na ideji života u harmoniji sa prirodom.
Svaka od tih kandidatura imala je težinu. Iza njih su stajali planovi, budžeti, politička podrška, diplomatski angažman i uverenje da baš njihov grad može da bude mesto na kojem će svet razgovarati o budućnosti.
Beograd je u toj utakmici ponudio drugačiji ton. Umesto da se takmiči samo kvadratima, brojkama i infrastrukturom, Srbija je svetu predstavila temu koja govori o ljudima.
O susretu. O energiji. O igri kao prvom jeziku detinjstva i muzici kao jeziku koji niko ne mora da prevodi.
U tome je bila snaga srpske kandidature. U ideji da savremeni Ekspo može da bude više od prostora za predstavljanje tehnologije, urbanizma ili ekonomskih planova. Može da bude mesto na kojem se svet okuplja oko onoga što mu je zajedničko.
Zato priču o 21. junu 2023. godine ne treba posmatrati samo kroz završni čin u Parizu. Pre njega je postojala ozbiljna međunarodna trka. Postojale su različite vizije budućnosti. Postojali su gradovi koji su nudili svoje velike planove i države koje su iza tih planova čvrsto stale.
U naredna dva dana podsetićemo šta su nudili drugi kandidati i zašto je konkurencija u kojoj se našao Beograd bila mnogo jača nego što se danas, tri godine kasnije, možda pamti.
21. juna, tačno tri godine od odluke u Parizu, vraćamo se samom trenutku u kojem je Srbija dobila priliku da 2027. godine ugosti svet.
Detaljnije informacije o Ekspo 2027 Beograd mogu se pronaći na LINKU.
