Postoje jela koja se jedu čisto da bismo utolili glad, a postoje i ona oko kojih se okupljamo kao nekad, oko malog kućnog ognjišta. Švajcarski fondi pripada ovoj drugoj vrsti.
Na prvi pogled, sve deluje jednostavno: jedan lonac neobičnog izgleda, parčići hleba, nekoliko posebnih duguljastih viljuški i sir koji polako ključa, topi se, a zanosno miriše dok se rasteže i razvlači, i svojim ukusom i teksturom ulepšava i uveseljava veče.
Međutim, u Švajcarskoj fondi (fondue) nije nekakva klasična večera. To je mali porodični ili društveni ritual, iskustvo koje ljude spaja oko vrućeg lonca rastopljenog sira, baš onako kako se nekad sedelo oko peći dok napolju pada sneg.
U sredini stola je kakelon, keramička ili metalna posuda pod kojom gori vatrica, a oko stola su prijatelji, porodica, komšije, kolege. Oni koji se dugo nisu videli i oni koji se viđaju svakog dana, ali im je ipak potreban jedan trenutak ponovnog zbližavanja.
Najpoznatija verzija često nosi ime moitié-moitié, odnosno „pola-pola”, jer se pravi od jednakih delova grijer (gruyère) i vašein friburžua (vacherin fribourgeois) sireva. Doda se belo vino, malo belog luka, ponegde i kirš (švajcarska verzija višnjevače), a onda počinje najvažniji deo: polako, strpljivo mešanje, strpljenje dok se svi sastojci lepo ne spoje i pretvori u glatku, mirisnu, svilenkastu smesu. Nema žurbe, nema gledanja u sat, jer se ovo jelo pravi natenane.
Zato je fondi možda i postao jedan od najprepoznatljivijih simbola švajcarskog zimskog uživanja. Nije to hrana koja traži veliku ceremoniju, već baš suprotno: traži opuštene ljude lica rumenog od planinske zimoće, dobar razgovor i onaj trenutak kada neko kaže: „Samo još jedno parče”, iako su svi već odavno siti.
A onda dolazi najzabavniji deo. U Švajcarskoj postoji šaljivi tradicionalni ritual vezan za fondi: ako vam komadić hleba sklizne sa viljuške i nestane u siru, morate da prihvatite kaznu. Kakvu?
E, tu počinje zabava. Nekad je to da platite sledeću turu, nekad da otpevate pesmu, nekad da poljubite osobu pored sebe.
I nemojte da se začudite ako vas društvo, ako je naročito raspoloženo za šalu, može poslati i da bosi protrčite kroz noćni sneg. Naravno, poenta nije u kazni, nego u smehu koji nastane oko stola.
Taj mali izgubljeni komad hleba često postane najbolji deo večeri, dokaz da je fondi mnogo više od topljenog sira. To je igra poverenja, bliskosti i dobrog raspoloženja, u kojoj svi jedu iz istog lonca, ali svako iz njega ponese svoju priču.
Na kraju, kada se sir pri dnu posude lagano zapeče i pretvori u hrskavu koricu koju Švajcarci zovu la religieuse, najstrpljiviji dobijaju specijalnu nagradu – poseban delikates nezaboravnog ukusa kojeg treba sastrugati sa dna kakelona.
Kao završni kadar jedne zimske razglednice: napolju hladnoća, unutra smeh, na stolu prazna posuda i osećaj da ste upravo učestvovali u nečemu što je jednostavno, tradicionalno, toplo i - savršeno ljudsko.
Švajcarska je potvrdila svoje učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 Beograd. Posetite njihov paviljon i otkrijte autentične priče, kulturu i inovacije koje predstavljaju svetu.
