"Povezivanje znanja i nege: Nauka o podacima za zdravstveni sistem budućnosti" u okviru AI 4 LIFE Biotech Future Forum u Ložionici
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Na predavanju "Povezivanje znanja i nege: Nauka o podacima za zdravstveni sistem budućnosti" u okviru AI 4 LIFE Biotech Future Forum u Ložionici govorilo je petoro učesnika koji su se potrudili da temu razlože na što bolji način.
Učestvovali su dr Dragana Mitić Potkrajac osnivačica Bio-Cure iz Srbije, zatim Peter Spejer iz Fondacije Novartis iz Švajcarske, potom dr Šai Melcer, rukovodilac Nacionalnog bio-konvergencijskog programa iz Izraelske agencije za inovacije, Milena Pavlović, menadžerka za razvoj poslovanja iz kompanije Comtrade System Integration, kao i dr Celia Antonio Šel, operativna direktorka Multiomic Health iz Nemačke.
Blic preporučuje
Poboljšanje lečenja kardiovaskularnih bolesti
Spejer je izjavio da organizaciju koju on predstavlja finansira Novartis, ali da oni imaju misiju da poboljšaju zdravlje stanovništva.
- Imamo sopstveni odbor poverenika, to je neka vrsta strateškog pravca i zainteresovani smo za poboljšanje kardiovaskularnih bolesti, a poenta vam je posebno korišćenje podataka i tehnologije kako bismo se više pomerili ka preventivnom sistemu i izbegli da se događaji dogode. Dakle, ovaj kardio projekat za gradove koji ste upravo pomenuli sprovode se poslednjih sedam godina, cilj je upravljanje kardiovaskularnim faktorima rizika poput dijabetesa, hipertenzije i visokog holesterola kako bi se sprečili srčani i moždani udari.
Dodaje da što se tiče socijalnih determinanti, najteže je povezati ih sa podacima, često imate dobre kliničke podatke, posebno na nivou bolnica, možda manje na nivou lekara opšte prakse koji se bave socijalnim determinantama.
- U većini geografskih područja, posmatramo popisne staze ili mala područja i ispitujemo svaki obrazovni prihod i rezultate kako bismo razumeli koji su najpovezaniji pokretači i koji su izazovi sa kojima se deca suočavaju.
Ljudi su ti koji postavljaju pitanja
Milena Pavlović je dodala da su ljudi ti koji postavljaju pitanja i koje probleme vredi rešavati.
- Pre svega, mi ljudi smo ti koji se pitamo ko postavlja pitanja. Imali smo jednog ko je morao da odluči koji problem zapravo vredi rešiti i ako želimo da rešimo taj problem pomoću veštačke inteligencije, u fazi razvoja, prvo moramo da odlučimo koji su podaci relevantni, prvo za obuku, a zatim za fino podešavanje, koji model želimo da koristimo i koji su rezultati prihvatljivi za nas. Koje rezultate želimo da dobijemo nakon što napravimo neku vrstu veštačke inteligencije koja rešava neku vrstu problema, ipak nije odgovorno.
- Mi ljudi moramo biti odgovorni kako bi nam to moglo doneti korelacije, to može da uradi brže, možemo da uradimo svu ovu brzu obradu podataka, ali mi smo ti koji moramo da odlučimo da li je tehnički zahtevno, da li je bezbedno, da li možemo da ga koristimo, da li je zaista korisno - navela je ona.
Važnost kvaliteta podataka
Sa druge strane, dr Celia Antonio Šel govori o kvalitetu podataka u istraživanju i medicini, posebno kad koristite veštačku inteligenciju ili statistiku za otkrivanje novih stvari (npr. biomarkera, tretmana ili obrazaca bolesti).
- Šta god da unesemo u sistem, to je validno, zar ne? Ne treba nam uvek i kohorta za otkriće, već kohorta za validaciju da bismo bili sigurni da je ono što smo otkrili zapravo stvarno u drugoj populaciji, pa i za nas. Bilo je veoma važno. Kakve podatke unosimo, ljudi uvek kažu „đubre unutra, đubre napolje“, tako da moramo da se uverimo da ne unosimo „đubre“, već da su to podaci iz stvarnog sveta. Dakle, veoma je komplikovano i, kao što ste rekli, zaista je potrebno mnogo puta da se sve stvarno kurira i da se uveri da su podaci koje zapravo koristite za otkriće u stanju u kojem možete da im verujete - navela je ona.
Jednostavni sistemi koje bi ljudi mogli da koriste kod kuće
Doktor Melcer govorio je između ostalog o tome kako se ljudima može olakšati detektovanje bolesti i to svakome u svoja četiri zida.
- Sistem se bavi ovim: želite da napravite korak napred – da ljudi, na primer, mogu da detektuju specifičan protein u perifernoj krvi pomoću svega što znate. Želite da ljudi imaju jednostavne sisteme koje mogu koristiti kod kuće, kako biste smanjili troškove, ali da kvalitet ostane visok. Zato postoje kompanije poput Lume, koje prave nove vrste čipova. Umesto silikona, koji je veoma skup, koriste polimere koji su jeftini, ali imaju iste karakteristike kao silikon, i dodaju mikrofluidiku i detektore u njih. Ti čipovi se praktično mogu dati populaciji – na primer, rizičnoj grupi za kardiovaskularne bolesti – a podaci mogu da stignu lekaru dovoljno rano i dovoljno brzo - izjavio je.