Plenarno predavanje dr Đanluke Misurake u okviru "Međunarodne konferencije „AI 4 LIFE: Biotech Future Forum-a": "Imamo računarsku moć koja raste sve brže"
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Dr Đanluka Misuraka, suosnivač i potpredsednik za tehnološku diplomatiju Inspiring Futures (Španija), održao je Plenarno predavanje u okviru "Međunarodne konferencije „AI_4_LIFE: Biotech Future Forum-a".
- Zahvaljujem se organizatorima na pozivu — Vladi Republike Srbije, Kancelariji za IT, UNDP-u i Svetskom ekonomskom forumu. Takođe, čestitam na ovoj uzbudljivoj inicijativi koja traje kroz vreme. I dolazak na kraj ovako divnog jutra, kada je sa nama podeljeno toliko znanja — od statistike, matematike, biologije, hemije i mnogih drugih oblasti - zaista je inspirativno - započeo je on predavanje.
Blic preporučuje
- Pokušaću da predstavim svoj stav iz, možemo reći, drugačije perspektive. Sve ove oblasti su veoma složene, i mislim da je jedna od ključnih reči koju možemo zapamtiti iz ovog jutra upravo kompleksnost ovog procesa.
Istraživanje veštačke inteligencije i upravljanja budućnošću
- Takođe, želim da nas sve malo upozorim na ovu ubrzanu dinamiku razvoja — potrebno je biti pažljiv. Iako su prethodni govornici već dali sjajan pregled mogućnosti i ogromnih prilika, posebno u ovoj oblasti, ali i u svim disciplinama, moj posao je time olakšan.
On smatra da imamo privilegiju da živimo u jedinstvenom periodu u istoriji čovečanstva, gde raspolažemo ogromnom količinom podataka — koji se često nazivaju krvlju, gorivom ili naftom veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija.
- Imamo računarsku moć koja raste sve brže, što sa sobom nosi i negativne posledice na koje još ne obraćamo dovoljno pažnje. Takođe, algoritmi nisu pametniji nego ranije, ali su sofisticiraniji.
- Pre nekoliko dana bio je jubilej filma „Povratak u budućnost“, što je za futuriste poput mene uvek inspirativno. Pričaćemo i o tome kako upravljati svime što je moguće sa AI, uključujući i javni sektor, što je veoma važno. I kao što rekoh, vratićemo se i u budućnost.
Istraživanje inovacija i regulative u digitalnom dobu
- Pošto ne znamo tačno kakve će posledice imati određena odluka, ljudi obično ne deluju — biraju da ne urade ništa. To se često sažima kroz tzv. precautionary ili inclusion scenario (scenarijum opreznosti ili uključivanja), a zapravo, delimično, mi smo trenutno u toj fazi.
- Pitanje je: treba li regulisati ili ne? Možda malo, ali ne previše, jer još uvek ne znamo dovoljno. Po mom mišljenju, krećemo se od apatije i zatvorene inovacije ka precautionary/inclusive scenarijumu u nekim delovima sveta, dok u drugim delovima dominira surveillance capitalism (kapitalizam nadzora).
Dodaje da deja kojoj težimo, i o kojoj je sam imao priliku direktno da razgovaraa sa Timom Berners-Lijem, jeste budućnost zasnovana na poverenju i otvorenim inovacijama, u skladu sa početnom vizijom Interneta — gde kreatori i korisnici tehnologije zajedno oblikuju inovacije koje su korisne za sve ljude na Zemlji.
- Naravno, mi smo tek na početku ovog uronjanja u digitalnu transformaciju. Prethodno je pomenut tehno-deterministički pristup koji vodi ka fantastičnoj, superinteligentnoj AI budućnosti — uključujući fizičku AI i agentnu AI. Ipak, još uvek ne znamo tačno šta nas čeka.
- Ono što znamo je da budućnost već postoji — ovo je više puta pomenuto na brojnim konferencijama, a originalno je izrekao Vilijam Gibson 1999. godine. I to je zaista tačno kada je reč o životu danas i trenutnoj realnosti.
Upravljanje veštačkom inteligencijom i digitalnom tehnologijom na Balkanu
- Moramo biti spremni na ovu digitalnu transformaciju i disruptivne promene. Neke inicijative u saradnji sa Evropskom komisijom i dalje su aktuelne, jer su neki od policy okvira Evropske komisije u poslednjih nekoliko godina zasnovani upravo na tim preporukama.
Dodaje da vidi da se u Srbiji i širem regionu Balkana mnogo toga dešava, što je, kako kaže, zaista značajno.
- Takođe, ključna uloga, i verujem da je ovo uloga ovog centra, jeste da osigura da usvajanje veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija bude rasprostranjeno kroz celo društvo. To podrazumeva efikasnu saradnju različitih aktera — akademske zajednice, industrije, ali i samog društva.
Preporuke za navigaciju kroz distopijske budućnosti
- Vreme prolazi brzo, pa nekoliko preporuka kako da se okrenemo od distopijskih scenarija koje smo videli ranije:
- Ne postoji tehnološko-rešenje za sve – veštačka inteligencija ne rešava automatski sve probleme, i ne treba se oslanjati na to.
- Nema etičkih prečica – nije dovoljno samo pozvati filozofa u sobu da bi se problemi rešili.
- Jasna perspektiva javnih vrednosti – svaki korak u implementaciji tehnologije mora imati jasan doprinos društvu.
- Spremnost na disruptivne promene – tehnologija menja sisteme upravljanja i društvo, pa je neophodno dizajnirati nove modele upravljanja, načina pružanja usluga, upravljanja podacima i implementacije algoritamskog donošenja odluka.
Naveo je primer iz Velike Britanije (kako kaže "ne zato što je napustila EU, već zbog dostupnih podataka"): 70% državnih službenika vidi nedostatak veština kao glavnu prepreku u primeni AI u vladi.
- Šalu na stranu, ovo znači da moramo učiti kako da koristimo AI, ne da bismo izgubili posao, već da bismo ga radili bolje nego što je trenutno moguće — AI treba da bude alat koji unapređuje naš rad - rekao je Misuraka.
Integracija konkurencije i inovacija u Evropi
Dodao je i da postoji potreba, ako želimo da budemo orijentisani ka politici i praktični, da integrišemo konkurenciju sa proaktivnom industrijskom politikom, posebno za regione poput Evrope koji trebaju da povrate svoju stratešku autonomiju i suverenitet.
- Ovo je u skladu sa prvim idealnim scenarijem – budućnošću otvorenog i inovativnog društva, jer to ne može da se desi i ne dešava se u društvima koja nisu otvorena, nisu demokratska i koja ne dopuštaju kreativno uništenje na koje je Joseph Šumpeter ukazivao pre mnogo godina.
- Dakle, inovacija mora biti promenjena, a jedina konstanta u životu je promena, kako je Heraklit iz Efesa već rekao pre mnogo vekova. To je ono za šta moramo da se zalažemo. Promena i digitalna transformacija mogu omogućiti ovu promenu, ali moramo se i nekako vratiti životu.
- I ovo je pesma koju sam spomenuo na početku – Pink Floyd, 1994, gde je rečeno: “I knew the moment had arrived for killing the past and coming back to life” (Znao sam da je došao trenutak da se ubije prošlost i vrati život). Po mom mišljenju, možemo se približiti ideji koju danas imamo i odlučiti da budemo možda manje vođeni AI u svemu što radimo, i umesto toga pokušati da razumemo kako možemo koristiti AI da stvorimo bolje društvo. To je ono što, po mom mišljenju, može pomoći da zaronimo u buduće digitalno društvo, koje verujem da će zapravo biti post-AI društvo - zaključio je on.