Priče ovih autora pokazuju da siguran posao i kreativna ambicija mogu ići ruku pod ruku dok se ne ostvari umetnički uspeh.
Inspiraciju za svoja dela često su crpeli iz iskustava na poslu
Mnogi budući pisci maštaju o danu kada će predati otkaz, napustiti kancelarijski sto i konačno se posvetiti pisanju. Međutim, većini je i dalje potrebna redovna plata dok honorari od knjiga ne postanu dovoljni za život.
Zadržavanje svakodnevnog posla dok se gradi kreativna karijera nije nova pojava. Naprotiv, brojni poznati autori kroz istoriju radili su sasvim obične poslove – nekada zbog finansijske sigurnosti, a nekada zato što su želeli da neguju više različitih interesovanja.
Dok su neki na kraju napustili svoje profesije kako bi se potpuno posvetili književnosti, drugi su nastavili da rade čak i kada su postali slavni i finansijski obezbeđeni.
Antoni Trolop
- Dnevni posao: službenik u pošti
Jedan od najplodnijih engleskih romanopisaca viktorijanskog doba svakog jutra je tri sata pisao pre odlaska na posao u pošti. Tek sa 52 godine dao je otkaz, kada je zarada od čak 47 romana i brojnih pripovedaka postala dovoljna da nadoknadi penziju koje se odrekao.
Franc Kafka
- Dnevni posao: službenik osiguravajućeg društva
Nakon radnog dana provedenog u Institutu za osiguranje radnika od nesreća u Pragu, Kafka je noću pisao svoje romane.
Paradoksalno, upravo su birokratija, stroga pravila i osećaj nemoći koje je svakodnevno doživljavao na poslu inspirisali neka od njegovih najvažnijih dela, poput "Procesa" i "Metamorfoza".
Harper Li
- Dnevni posao: agent za prodaju avionskih karata
Nakon što je napustila studije prava, Harper Li preselila se u Njujork kako bi postala spisateljica. Kako bi plaćala račune, radila je kao službenica za prodaju avionskih karata u avio-kompanijama "Istern Erlajns" i preteči današnjeg "Brits ervejza".
U slobodno vreme pisala je kratke priče, a kasnije i roman "Ubiti pticu rugalicu", koji joj je doneo svetsku slavu.
Valas Stivens
- Dnevni posao: direktor osiguravajuće kompanije
Dok je skoro četiri decenije radio u osiguravajućem društvu, Volas Stivens je pisao poeziju. Nacrte pesama držao je u fioci svog kancelarijskog stola.
Godine 1955. osvojio je Pulicerovu nagradu za poeziju.
Vladimir Nabokov
- Dnevni poslovi: profesor engleskog jezika i istraživač leptira
Tokom četrdesetih godina radio je kao istraživač zoologije na Harvardu, gde je bio zadužen za kolekciju leptira Muzeja komparativne zoologije.
Kasnije je predavao englesku književnost na Univerzitetu Kornel, a upravo tada napisao je roman "Lolita", koji ga je proslavio širom sveta.
Kurt Vonegut
- Dnevni poslovi: novinar, PR menadžer, vlasnik auto-salona i profesor
Pre nego što je postao jedan od najuticajnijih američkih pisaca 20. veka, Vonnegat je radio kao novinar za "Sports Ilustrejted", zatim kao stručnjak za odnose s javnošću u "Dženeral Elektriku", a kratko je čak bio i vlasnik "Saab" auto-salona.
Čak i nakon književnog uspeha nastavio je da radi. Predavao je na programu kreativnog pisanja Univerziteta u Ajovi kada je njegov roman "Mačja kolevka" 1963. godine postao bestseler.
Agata Kristi
- Dnevni posao: farmaceutska pomoćnica
Godine 1917. Agata Kristi stekla je kvalifikaciju farmaceutskog asistenta i radila taj posao do kraja Prvog svetskog rata.
Znanje o lekovima i hemikalijama kasnije je često koristila u svojim kriminalističkim romanima. Njen prvi roman, "Misteriozna afera u Stajlsu" predstavio je svetu slavnog detektiva Herkula Poaroa.
Luis Kerol
- Dnevni poslovi: fotograf, matematičar i profesor
Pravo ime Luisa Kerola bilo je Čarls Latvidž Dodžson. I nakon ogromnog uspeha knjige "Alisa u zemlji čuda" nastavio je da radi.
Bio je cenjeni fotograf i tokom 24 godine napravio više od 3.000 fotografija. Istovremeno, njegov talenat za matematiku doneo mu je predavačko mesto na Oksfordu, koje je obavljao narednih 26 godina.
Lekcija za današnje kreativce
Priče ovih autora pokazuju da "siguran posao" i kreativna ambicija ne moraju da budu suprotnosti. Pre nego što su osvojili književne nagrade, prodali milione knjiga i ušli u istoriju, mnogi od njih su svakog jutra odlazili na posao kao i svi drugi. Razlika je bila u tome što su nakon radnog vremena nastavljali da rade na onome što su zaista želeli da postanu.
(Izvor: BIZLife)
