Proizvodnja penušavog vina od meda je tehnološki zahtevna i zahteva posebnu opremu i kontrolisane uslove fermentacije
Porodica je razvila i inovativne košnice za sakupljanje cvetnog praha i nastoji da se stalno prilagođava tržištu kroz raznovrsnu i atraktivnu ponudu
Nemanja Milošević iz Drmna kod Požarevca je četvrta generacija u porodici koja se bavi pčelarstvom. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na smeru Prehrambena tehnologija-konzervisanje i vrenje. Njegov diplomski a potom i master rad uticali su na to da svoje znanje primeni u porodičnom poslu proizvodnji vina i rakije od meda. Po mnogo čemu su jedinstveni vredni Miloševići koji su i inovatori, a oni će iduće godine proslaviti 80 godina pčelarenja i 20 godina zastupljenosti njihovog meda na tržištu.
Nakon Nemanjinog diplomiranja 2019. godine, Miloševići su počeli sa proizvodnjom veće količine vina od meda, koje se dobija fermentacijom rastvora meda i vode i tehnologija je identična kao kod belih vina. Poseban izazov je bio proizvesti penušavo vino od meda, piše Plodna zemlja
„Tehnologija je veoma zahtevna i skupa, nismo znali u šta se upuštamo dok nismo krenuli sa proizvodnjom. Nažalost, skoro nijedna mašina koja se koristi u proizvodnji vina ne može se iskoristiti za proizvodnju penušavca. Radili smo klasičnu-tradicionalnu metodu gde se pritisak od 6 bara stvara prirodnim putem u bocama. Nakon dobijanja osnovnog vina od meda, kreću pravi izazovi. Posebne flaše za penušavce koje mogu izdržati pritisak i do 10 bara, napune se vinom i dodaju se kvasci kako bi se stvorio pritisak prirodnim putem, zatvaraju se krunskim čepom i nakon 9 meseci sledi otvaranje. Grlić flaše se zamrzne, oslobodimo se taloga i dodamo ekspedicijski liker kojim podesimo suvoću/slatkoću penušavca. Zatim stavljamo plutane čepove pomoću pneumatske mašine, žicu i kapice, čime je naš penušavac spreman. Posebno bih želeo da naglasim, da u vinu od meda i penušavcu od meda, nema grožđa ili vina od grožđa”, priča za Plodnu zemlju Nemanja.
Proizvodnja penušavog vina od meda
Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i odbranio rad čija je tema bila „Proizvodnja vina od meda“. Usledio je master „Proizvodnja penušavog vina od meda“. Pitamo – Šta je ono što je Nemanja doneo svojim znanjem u taj segment proizvodnje nakon diplomiranja?
„Možda bih istakao kontrolisanu fermentaciju (izbor adekvatnih kvasaca, temperatura, kiselost) koja je zajednička za oba pića i ključna za finalni proizvod kako bi se sav šećer pretvorio u alkohol. Počeli smo sa rakijom od meda-medovačom, prvenstveno smo želeli da proširimo asortiman proizvoda, ali i da napravimo pravu medovaču koja se dobija fermentacijom i destilacijom rastvora meda i vode, koju nažalost retko možemo naći kod nas. Uglavnom je to med dodat u gotovu rakiju od jabuke, šljive a to zapravo nije prava medovača već medica, vrsta likera od meda koji ima povećan sadržaj alkohola. Zatim smo proizveli medni liker koji sadrži 26% alkohola, gde smo u rakiju od meda dodali med“.
Sirovine najkvalitetniji livadski, lipov i šumski med
Za sva ova pića trenutno koriste mešavinu livadskog, lipovog i šumskog meda. Za svaku vrstu međutim, potrebno je dosta više prostora za proizvodnju i skladištenje.
„Kada sam radio za diplomski i master rad, pošto sam pripremao manje količine, napravio sam od svake vrste posebno vino. Planiram u budućnosti isto tako kako bih dobio još veći asortiman jer svaka vrsta je priča za sebe. Vino od meda se pravi tako što se određena količina meda razblaži vodom do određenog sadržaja šećera, odnosno koliko želimo da u vinu imamo procenata alkohola. Postupak je identičan kao za proizvodnju belih vina kod grožđa, dodaju se kvasci, sredstva za bistrenje, posle mesec dana, koliko traje fermentacija otprilike, vino se pretoči, odleži i spremno je za upotrebu. Kod rakije je postupak sličan što se tiče fermntacije, nakon čega sledi destilacija i nakon toga rakija odležava nekoliko meseci i spremna je za upotrebu. Ukoliko se adekvatno čuva, nema roka trajanja. U ovoj proizvodnji sam, ajde tako da kažemo, glavni ali opet bez pomoći ostalih članova porodice ne bih uspeo.“Kako se uparuju vina od meda sa hranom
Vino se uparuje sa belim mesom, svinjetinom, suvim voćem i naravno sirevima i preporučuje se uz glavno jelo. Rakija može se upariti sa suvim mesom, pečenjem ali se preporučuje nakon jela. Liker je sladak i preporučuje se uz dezerte. Penušavac se preporučuje kao aperitiv ili uz predjela, blage sireve, ribu.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka Miloševići su započeli intenzivnu proizvodnju matica, za sopstvene potrebe ali i za tržište. Takođe u ponudi imaju i rojeve. Prošla godina je naročito bila loša za pčelinje zajednice i zabeleženi su veliki gubici pčelinjih zajednica u celoj državi, negde su se oni kretali i od 60% pa do 100%.
„Nažalost, svedoci smo klimatskih promena koje nepovoljno utiču na cvetanje medonosnih biljaka, nedostatak polena ali ono čega se pčelari najviše plaše i koji je neprijatelj broj jedan pčelinjim zajednicama, to je Varroa destructor, parazitsko grinje koje šteti pčelama. Postoje razni preparati za borbu protiv ovog parazita ali vremenom i ovaj parazit postaje rezistentan na pojedine preparate pa je potrebno stalno kontrolisati i uništavati ovog parazita korišćenjem različitih organskih preparata tokom cele godine.“
„Pčelarstvom je počeo da se bavi moj pradeda, Miodrag Milošević, tako što je dobio svoj prvi roj na poklon. Tada su se košnice selile pomoću zaprega i čamcica, a kasnije tek se izrađuju pokretni pčelinjaci na osovinama. Danas smo otišli korak napred, pored pokretnih pčelinjaka koji se nalaze na tri kamiona i jednoj prikolici, stacionarne košnice koje se nalaze na paletama (četiri košnice u redu) koje svaki put morate utovariti i istovariti na paši, selimo pomoću Multione utovarivača, posao je dosta olakšan jer ne upotrebljavamo fizičku snagu.
Pčelarska porodica Milošević ima oko 800 pčelinjih zajednica. Početkom ovoga veka Nemanjin otac se odlučuje da se preorijentiše na pčelarstvo, a ranije su imali kao i svako domaćinstvo stoku, živinu. Malo po malo, vremenom postepeno je rastao broj košnica.
„Prekretnica je bila 2007. godina kada zbog niske otkupne cene meda na veliko, počinjemo svoje proizvode da plasiramo po maloprodajnim marketima i razvijamo svoj brend, gde ćemo sledeće godine, 2027. proslaviti pored 80 godina pčelarenja i 20 godina zastupljenosti na tržištu.“
A kako je organizovan život Miloševića sa životom pčela. Počinju sa pašom uljane repice koja najviše služi da se pčelinja društva razviju i budu spremna za bagremovu pašu na koju idu u Homolje. Na lipovu pašu idu poslednjih godina pored Dunava u Đerdapsku klisuru, a na suncokret u Banat. Livadska paša opet u Homolju a ako se poklope parametri i zamedi medljika, time završavaju jednu sezonu medobranja.
„Najveći neprijatelj pčela je trenutno Varroa destructor ali i nesavesno prskanje voća, medonosnih kultura u cvetu gde dolazi do velikog pomora pčela. Za pčelara je možda najveći neprijatelj falsifikovani med, pored već navedenih neprijatelja kod pčela. Falfisikovanog meda je puno a nažalost se sve teže prepoznaje, ono što je bitno jeste da se kupuje med od lokalnog pčelara, da se promoviše lokalni med i da ljudi shvate da pravi med kristališe, pre ili kasnije. Nažalost, većina ljudi ne voli ili smatra da je ukristalisani med falsifikat, zapravo je obrnuto, pravi med kristališe i preporučuje se tako da se konzumira da bi se polako istopio u ustima i imao što bolje dejstvo na organizam.“
Inovacija – košnica sa sakupljačem cvetnog praha
Ono što je posebnost pčelarskog domaćinstva Milošević su i inovacije – košnice sa sakupljačem cvetnog praha. U čemu je razlika u poređenju sa klasičnim košnicama.
„To je inovacija mog oca Dejana, koji je Až košnicu modifikovao jer je u Istočnoj Srbiji ta košnica veoma zastupljena ali nema mogućnost sakupljanja cvetnog praha. Modifikacijom Až košnice, ona sada ima mogućnost sakupljanja cvetnog praha i postoji jos jedna razlika a to je da je medište polovina DB rama, odnosno polunastavci koji se dodaju i skidaju sa plodišnog dela koji je ostao isti kao kod Až košnice.“
I u ponudi ovo pčelarsko domaćinstvo je vrlo raznovrsno i inovativno. Osim meda, sveća, pića, propolisa i polena imaju i med sa jabukama, malinama, kakaom i jagodama. Da li se na sajmovima najbolje osluškuju kupci i tako prilagođavate ponudu?
„Da biste bili konkurentni na tržištu morate da imate veliki asortiman proizvoda, da privučete kupca, med je svakako proizvod koji se i dalje najviše prodaje ali sa ostalim proizvodima vi privučete kupca i on pored meda kupi još meku sitnicu. Gledamo da svake godine proširimo svoj asortiman proizvoda i napravimo ono što se najviše traži, kako kod nas tako i po inostranim sajmovima vidimo neku novu ideju kako po sastavu proizvoda tako i po načinu pakovanja i samoj ambalaži“, kaže za "Plodnu zemlju" Nemanja Milošević dok žuri da spakuje novu porudžbinu za kupce izdaleka.
(Izvor: Plodna zemlja/D.N.)
