Tokom dugih godina na funkciji ruskog predsednika, Vladimir Putin je svestan moći vizuelne predstave.
Prvi put kad sam ga intervjuisala 2001, neposredno pre nego što su uključene kamere, uleteo je savetnik i posklanjao male čaše za vodu sa stola ispred nas.
„Zašto ste to uradili?“, pitala sam.
„Ne želimo da neko pomisli da su bile za votku.
„I, u svakom slučaju, ne smemo da dozvolimo da se čaša prolije uživo na televiziji.
„Televizija je nuklearna bomba kad je reč o publicitetu", glasio je odgovor.
„Svi u Rusiji, ali naročito Putin, shvatili su da je televizija ključna za konsolidaciju moći“, kaže Petar Pomerancev, autor i politički analitičar.
Tokom godina, Putin je transformisao Rusiju iz krhke demokratije u nastanku u uglavnom autoritarnu državu koja se vrti oko njega kao predsednika.
Dramatično je transformisao i samog sebe.
Na ranijim fotografijama delovao je kao sitna, povučena osoba, nepoverljiva prema kamerama.
Kako se onda ovaj naizgled miran, povučen dečak i nenametljivi birokrata pretvorio u predsednika koji je toliko željno prigrlio svetlost reflektora?
Oblikovan na televiziji
Putinov izoštren osećaj za moć slike postojao je mnogo pre njegovog uspona na vlast.
Kao i većina mladih ljudi koji su odrasli 1960-ih i 1970-ih, Putin je bio dete doba televizije.
Njegovi uzori bili su špijunski heroji iz popularnih sovjetskih televizijskih serija i filmova.
Prema vlastitom priznanju, ovi čvrsti, ćutljivi dvostruki agenti koji se bore protiv neprijatelja sovjetske države nadahnuli su ga da sledi karijeru u KGB-u, obaveštajnoj službi Sovjetskog Saveza.
Kao operativac KGB-a, a potom i poslušni aparatčik, izbegavao je pažnju.
Ali kad je 1999. katapultiran u ulogu vršioca dužnosti predsednika, i nekoliko meseci, kasnije izabran za predsednika, pokazalo se da su on i njegovi savetnici za odnose sa javnošću itekako svesni važnosti vizuelne predstave u oblikovanju predsedničke ličnosti.
Deo procesa gradnje imidža bio je da se izbace svi delovi koji nisu bili korisni.
Tako je Putin predstavljen kao osvedočeni trezvenjak.
Na godišnjim sastancima sa stručnjacima za spoljnu politiku u diskusionom klubu Valdai, držao bi se šolje čaja sa medom dok su svuda oko njega servirana skupa vina.
U retkim slučajevima kad bi popio piće, njegovi savetnici su se trudili da to prikriju.
Jednom sam upoznala kustosa lokalnog muzeja koji mi je ispričao da kako je seo sa predsednikom da bi uživao u ruskim palačinkama premazanim votkom da bi dobile dodatnu jačinu.
„Ali nemojte nikome da kažete“, preklinjao me je.
„Bili su veoma strogi po tom pitanju. Mogao bih da imam problema", rekao mi je.
Drugi deo plana bio je da se pošalje poruka da je on sušta suprotnost njegovom prethodniku Borisu Jeljcinu, čiji su javni alkoholni ispadi zaprepašćavali i postideli mnoge Ruse.
Putin je navukao pilotsku kacigu da bi upravljao borbenim avionom.
Predstavljala se njegova umešnost u džudou.
I sve to da bi se prikazalo da je živahni, zdravi muškarac od akcije, a ne bolešljivi pijanac.
Možda najozloglašeniji od svega bio je niz fotografija koji je započeo 2007. godine, prikazujući ga golih prsa kako jaše konja kao ruski 'Marlboro Men' ili peca u reci ili pokazuje mišiće plivajući leptirovim stilom.
Da li je to zaista radio?
Ili je na tim slikama postojala svesna doza humora?
Ljudi zaduženi za njegov marketing tačno su znali šta rade veruje Pomerancev.
„Za jednu vrstu publike, to je veoma neotesano, ali mi ćemo uraditi ironično, tako da na neki način ispadne šmeker.
„Za neku drugu publiku, to je Rusija koju treba da predvodi tradicionalno čvrst heroj", objašnjava.
„Putin je igrao tu neku vrstu veoma, veoma tradicionalnog sovjetskog vođe, ali je to činio u eri rijaliti emisija, MTV-ja i 'šećernih tatica'", dodaje.
- Čovek koji je Putinu otvorio vrata Kremlja
- Putin odgovorio liderima G7: Bilo bi „odvratno" da vas gledamo bez majice
- Putin i Štazi: Pronađena članska karta
„Putin je trendseter (neko ko pokreće određeni stil)“, kaže Fiona Hil, specijalistkinja za Rusiju i savetnica američkih predsednika.
„Izgradio je imidž prvog populističkog predsednika, prvog priznatog moćnika 21. veka.“
Putin je svakako slao različite poruke različitim publikama.
Za spoljni svet, bio je to signal da Rusija više nije slaba, već da je sila na koju mora da se računa.
Medved sa zubima i kandžama, kako je jednom izjavio.
Drugi ekstravagantni ispadi bili su još nelogičniji, možda odražavajući nešto od školskog đaka iz Lenjingrada koji je konačno dobio priliku da iživi dečačke fantazije.
Ronio je da bi „otkrio“ pažljivo postavljene relikvije na dnu Crnog mora, vozio motorizovani delta plan da bi leteo zajedno sa ugroženim ždralovima i mazio ugroženo mladunče sibirskog tigra.
Putin je lično tvrdio da je svrha svega ovoga bila da ukaže na ekološku i naučnu svest.
Da li je bio svestan da su ovi reklamni trikovi na ivici samoparodije?
Ili se već tada nijedan savetnik nije usuđivao da mu to saopšti?
Ili ga prosto više nije bila briga šta drugi misle?
Stalni preporodi
Rane Putinove fotografije, poput one iz njegove lične dokumentacije iz 1985. godine za Štazi (istočnonemačku tajnu policiju), sugerišu čeličnu odlučnost iza maske.
To je svesna povučenost nesumnjivo odgovarajuća ulozi u KGB-u i dodatno usavršenu obukom u službi.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza krajem 1991. godine, preoblikovao je sebe kao vladinog zvaničnika sa reputacijom lojalnosti i efikasnosti, isprva služeći gradonačelniku Sankt Peterburga, a potom, posle selidbe u Moskvu, Jelcinovoj predsedničkoj administraciji.
Na fotografijama iz tog perioda, obično je u pozadini ili po strani, nikad ne gledajući pravo u kameru, nikad se ne zadržavajući u središtu scene.
Nina Hruščova, praunuka sovjetskog lidera Nikite Hruščova, rekla je da joj je 1990-ih rečeno da je u krugovima KGB Putin bio poznat kao „noćni leptir“, čovek koji može da se sakrije gde god poželi, osoba iz senke.
Ali kad je postao predsednik, bila je to sasvim druga priča.
Činilo se da je prigrabio priliku da isproba različite uloge.
Nekoliko godina kasnije, kad je bio fotografisan za nagradu Ličnost godine časopisa Tajm za 2007. instinktivno se naslonio nazad na stolici i pogledao dole, u objektiv kamere, kao car na prestolu ili preteći mafijaški šef.
„Glumio je moć za mene“, kaže Platon, fotograf Tajma koji je načinio ovu fotografiju.
„Koliko znam, Putin voli te slike. Mnoge njegove pristalice ih vole.
„Predstavljaju ga kao čvrstog nacionalistu", dodaje.
Bilo je to ono što Pomerancev naziva „postmodernom verzijom autoritarne propagande“, sa Putinom koji igra razne uloge poput nekakvog izvođača.
A razne maske moćnika koje je prisvojio odražavale su se i u njegovoj politici.
Da bi Rusiju ponovo učinio snažnom, Putin je tvrdio da mora da bude uveden veći red i nadzor sa visine
I tako je, korak po korak, pojačavao kontrolu nad ruskim društvom, smanjujući prostor za slobodu izražavanja i kritiku.
Pretvorio je Dumu u parlament koja slepo odobrava predloge, marginalizujući ili eliminišući političke protivnika ili se brecajući na zapadne sile zato što ne iskazuju dovoljno poštovanja prema Rusiji.
Pogledajte video: Trenuci koji su oblikovali Putina
Čovek iza maske
Njegove hipe-mačo polugole foto-sesije bile su beskrajno analizirane kao odraz njegovog samopouzdanja.
Možda nam te slike govore i nešto o njegovim nesigurnostima: želji da ubedi svakoga, pa i samog sebe, da i dalje vodi glavnu reč i da je u fizičkoj formi kao što je oduvek bio.
Posle 2008. kad se povukao sa predsedničkog položaja da bi postao premijer na četiri godine, fotografije koje traže pažnju poput ovih su takođe ukazivale da je on, a ne predsednik Dmitrij Medvedev, onaj koji drži pravu moć u zemlji.
Do dramatične vizuelne promene dolazi 2011. godine označivši prelomnu tačku u njegovom političkom putovanju.
Odjednom se u javnosti pojavio sa novim, zaokrugljenijim, natečenijim licem, nepokretnijim i bezizražajnijim.
Bilo je krajnje zbunjujuće.
Da li je to bio znak lečenja steroidima od neke bolesti?
Ili je pribegao botoksu u želji da otkloni znake propadanja i starosti?
Nekoliko meseci kasnije, ponovo se kandidovao za predsednika.
Ishod se nikad nije dovodio u pitanje, ali na mitingu na otvorenom gde je trebalo da proglasi pobedu, njegovo novo lice je bilo okupano suzama.
Zaključila sam da je taj plač bio iskren.
I glas mu je bio promukao od emocija.
Izgledalo je kao da oseća olakšanje što je sve išlo po planu, uprkos široko rasprostranjenim protestima pred izbore, kad su se, neverovatno, neki demonstranti usudili da podignu transparente koji zahtevaju njegov odlazak.
Ali neki analitičari su se zapitali da li je to još jedna nategnuta predstava, osmišljena da prizove verske prizore ikone koja plače, sugerišući da je on sada sveti spasilac Rusije.
Šta god da je bilo u pitanju, obeležilo je ključni trenutak.
Njegov stisak oko zemlje stezao se godinama.
Od ove ere nadalje, bilo kakav oblik javne pobune nije bio samo obeshrabrivan već direktno protivzakonit.
Putin je postajao sve autoritarnija ličnost, a Rusija manje tolerantna prema opozicionim glasovima.
„Putin je postao opsednut postavljanjem sebe u istoriji kao spasitelja, ne samo Rusije, već čitavog sveta.
„Bila je to prekretnica kada je postao onaj Putin kog znamo danas", izjavila je Nađa Toloknikova, jedna od feministkinja iz grupe Pussy Riot koja je završila u zatvoru i bila proglašena stranim agentom zbog njenih protesta.
Danas, sa 73 godine, Putin nije bliži ustupanju poluga moći nego što je bio 1999, ali je sve manje u javnosti.
Pogledajte video: Kako se Putin menjao - 20 godina u 20 sekundi
Mnogi spekulišu da je poslednjih godina postao paranoičniji, naročito posle ruske invazije na Ukrajinu i izbijanja pandemije kovida-19.
Kada se i pojavi pred kamerama, te prilike su detaljno režirane, kao da je čvrsto rešio da održi distancu od spoljnog sveta.
„Očigledno vodi računa o tome da ljudi ne mogu nužno da ga pronađu.
„To pokazuje da je paranoičan u vezi sa ličnom bezbednošću, od bacila do pokušaja atentata“, kaže Fiona Hil.
Rat u Ukrajini sada je ključan za njegov imidž.
„Ako pogledamo šta je Putin bio pošto se vratio u Kremlj 2012, on još nije znao šta je, koja je njegova suština.
„Ali on veruje da je konačno našao vlastitu misiju i šta je njegova uloga, a to je rat", kaže Mihail Fišman, iskusni ruski novinar.
Više od četiri godine otkako je izbio rat, sukob sa Ukrajinom za njega je i teret.
Nastaviti ga - deluje kao sve veći izazov, ali okončati ga takođe nosi određene opasnosti.
Putin je stvorio ekonomsku ratnu mašineriju i sistem unutrašnje represije koji ne može lako da preokrene bez velikog rizika po samog sebe.
Četvrt veka pošto je preuzeo vlast, odaje utisak nekoga ko je udaljen i nefleksibilan, kao da je nepokretan u zamci koju je sam napravio.
To je daleko od imidža dinamičnog sportiste i akcionog heroja za koji se nekada nadao da će ga definisati.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Ko je Vladimir Putin
- Od idealiste do vrhovnog propagandiste: Upoznajte Putinovog omiljenog novinara
- „Putinovi ljudi”: Odiseja službenika KGB-a koji je zauvek ostao u Drezdenu
- Putinov 70. rođendan: Sedam ključnih trenutaka koji su ga definisali
- Misterija Putinovih „superfanova“ na Fejsbuku i njihova misija
- Da li je Putinov „mačo imidž“ kriv za rat u Ukrajini
