Od pretnji upotrebom vojne sile, zahtevanja hitnih pregovora do najave o mogućeg dogovoru oko Grenlada.
Donald Tramp, američki predsednik, ne odustaje od ostrva, poluautonomne teritorije Danske, članice Evropske unije i NATO-a, zbog, kako kaže, nacionalne bezbednosti.
Dan pošto je u švajcarskom Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu, potvrdio da neće preuzeti Grenladn „silom" saopštio je da postoji „okvir budućeg sporazuma oko Grenlanda“.
Kao i mnogo puta do sada, to je objavio na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social).
Iznenađujuća najava usledila je posle višednevnih napetosti, koje su kulminirale njegovom pretnjom da će uvesti ekonomske sankcije bliskim saveznicima SAD-a zbog protivljenja planovima da zauzme Grenland.
Šta bi ovaj sporazum obuhvatao i da li će biti prihvatljiv za Dansku i Grenland, koji su jasno stavili do znanja da neće odustati od suvereniteta nad najvećim ostrvom na svetu?
Šta je do sada rečeno o potencijalno dogovoru?
Vest o mogućem okviru budućeg dogovora sa Grenlandom Tramp je objavio na društvenoj mreži posle dugog obraćanja na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom Davosu.
„Na osnovu veoma produktivnog sastanka koji sam imao sa Markom Ruteom, generalnim sekretarom NATO-a, formirali smo okvir budućeg sporazuma u vezi sa Grenlandom.
„Ako se to rešenje sprovede, biće odlično kako za SAD, tako i za sve NATO članice", napisao je Tramp.
Detalje nije obelodanio, ali jeste saopštio da će se razgovori nastaviti kako bi se postigao dogovor.
Rute je izjavio da sa Trampom nije razgovarao o ključnom pitanju danskog suvereniteta, ali je rekao da će SAD, Danska i Grenland voditi konkretne pregovore.
„Pregovori Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Država će se nastaviti kako Rusija i Kina nikada ne bi stekle ekonomsko ili vojno uporište na Grenlandu"; saopštila je Alison Hart, portparolka NATO-a po završetku sastanka Trampa i Rutea.
Mete Frederisken, danska premijerka, kako kaže, redovno razgovara sa Ruteom.
Danci mogu da pregovaraju „o svim političkim temama, bezbednosti, investicijama i ekonomiji, ali ne i o njihovom suverenitetu".
„Obaveštena sam da to i nije bila tema.
„Samo Danska i Grenland mogu da donose odluke o pitanjima koja se njih tiču“, poručila je u saopštenju 22. januara.
Oštra je bila i Aja Čenmic, jedna od dve grenlandske poslanice u danskom parlamentu.
„NATO nema pravo da pregovara ni o čemu bez nas - bez Grenlanda. Ništa o nama bez nas", poručila je.
Ivet Kuper, ministarka spoljnih poslova Velike Britanije, nada se da će „direktni razgovori koje je Danska tražila (...) o budućnosti ostrva upravo zaštititi Grenland“.
Pogledajte zašto Tramp toliko želi Grenland
Šta se zna o potencijalnom dogovoru?
Među idejama koje se razmatraju, mada i dalje nezvanično, jeste aranžman sličan dvema vojnim bazama na Kipru koje kontroliše Velika Britanija - iako ih treba čitati u kontekstu komentara Danske i Grenlanda o tome da se o suverenitetu ne pregovara.
Jedna od ideja o kojoj se raspravlja je da Danska ustupi suverenitet nad malim delovima Grenlanda, gde bi SAD gradile vojne baze, poput britanskog modela, citira Njujork tajms anonimne zvaničnike.
Akrotiri i Dekelija su ostale pod britanskim suverenitetom kada je Kipar postao nezavisan 1960. godine.
Iako je u međuvremenu ugovor izmenjen, te oblasti se u suštini smatraju britanskom teritorijom.
Britanska šefica diplomatije Kuper nije odgovorila na pitanje da li je upoznata sa sadržajem sporazuma.
„To su veoma praktični razgovori o bezbednosti Grenlanda, uz veoma, veoma jasno stavljanje do znanja da suverenitet Grenlanda nije predmet pregovora.“
Okvirni sporazum će zahtevati da NATO članice pojačaju angažman u pogledu bezbednosti Arktika, rekao je Rute za Rojters.
„Okupićemo se sa našim višim komandantima kako bismo utvrdili šta je neophodno.
„Ne sumnjam da ovo možemo da uradimo prilično brzo.
„Svakako se nadam da će to biti u 2026. godine, nadam se čak i u početku 2026.“
Pogledajte video: Tramp kaže da neće preuzeti Grenland 'silom'
Da li će bilo koji dogovor koji ne podrazumeva 'vlasništvo' zadovoljiti Trampove apetite?
SAD su vojno prisutne na Grenlandu od Drugog svetskog rata.
Mogu da dovedu onoliko trupa koliko žele prema sporazumu sa Danskom iz 1951. godine.
Već imaju više od 100 vojnika, stalno stacioniranih u bazi Pitufik na severozapadu ostrva.
Amerika ima vojne baze u mnogim državama, između ostalog i u Nemačkoj, ali to nisu suverene teritorije.
Tramp tvrdi da sporazum o zakupu Grenlanda nije dovoljan.
„Zemlje moraju da imaju vlasništvo, koje potom brane, ne brani se zakup, a mi ćemo morati da branimo Grenland“, izjavio je nedavno.
Američki predsednik je pretio i da će upotrebiti silu, ako treba, kako bi zauzeo ostrvo, ali je od te ideje odustao, što je i saopštio u Davosu.
NATO je osnovan 1949. godine, a njegovo osnovno načelo je da napad na jednog člana jeste napad na sve ostale.
To se odnosi na napade zemalja koje nisu članice, a Danska je jasno ukazala da bi vojni napad označio kraj transatlantskog saveza, u kojem su SAD glavni partner.
Zašto Tramp želi Grenland?
Tramp je tokom prvog mandata pokušavao da kupi Grenland od Danske i nije jedini američki predsednik koji je to pokušavao.
On uporno govori da je Grenlandu potrebna Amerika kako bi ga zaštitila od mogućih ruskih i kineskih napada.
Ukazao je na njihova navodna kretanja u vodama oko ostrva, iako zvaničnici odbrane insistiraju da u skorije vreme nije bilo povećanih pretnji Moskve i Pekinga.
Grenland je Americi neophodan i kako bi, kako je rekao Tramp, izgradio odbrambeni sistem Zlatne kupole, osmišljen da zaštiti SAD od raketnih napada.
Dodao je i da bi evropski saveznici mogli da sarađuju u ovom poduhvatu.
Saveznici NATO-a pokušali su da uvere SAD da će pojačati bezbednost na Arktiku.
Jedna od ideja, na kojoj insistira Velika Britanija, jeste uspostavljanje Arktičke straže, izjavila je njihova ministarka Kuper 22. januara.
To bi bilo „veoma slično pristupu koji je NATO usvojio prema Baltičkoj straži, misiji predviđenoj za povećanje nadzora brodova u Baltičkom moru, kada su presečeni kritični podmorski kablovi.
Uz strateški položaj Grenlanda, SAD su govorile o ogromnim i uglavnom neiskorišćenim rezervama retkih zemnih minerala na ostrvu, među kojima su mnogi ključni za tehnologiju, mobilne telefone i električna vozila.
Tramp nije rekao da SAD žele bogatstvo Grenlanda, ali da je američka kontrola nad ostrvom „zaista dobar položaj za sve, posebno kada su u pitanju bezbednost i minerali“.
„To bi bio večni dogovor.“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- 'Biramo Dansku umesto Amerike': Premijer Grenlanda
- Provera istinitosti Trampovih tvrdnji iz govora u Davosu
- Tramp uzdrmao svetski poredak više nego bilo koji predsednik od Drugog svetskog rata: BBC urednica
- Grenland: Evropa menja stav prema Trampu - sad samo čvrsto
- Davos u senci Grenlanda i Trampove geopolitike
- 'Nije mi jasno šta radiš sa Grenlandom': Šta je sve Tramp objavio na mrežama
