Pre više od pet vekova, pojedine ikone stila su koristile ekstravagantan, raskošni izgled kako bi stekle uticaj i moć tokom turbulentnog razdoblja italijanske istorije.
Renesansna Italija je bila dom umetnicima koji su i danas uticajni i popularni.
Međutim, nekoliko ekstravagantnih elegantnih žena, s pronicljivim politički osvešćenim modnim idejama, često korišćenim kao suptilni oblik meke moći tokom burnog razdoblja italijanske istorije, bile su možda manje poznate, ali jednako uticajne tokom tog perioda.
Nazvane „renesansnim ikonama stila" - aluziju na filmske zvezde iz dvadesetih godina prošlog veka, poput Klare Bou, smislila je Darnel Džamal Lizbi, kustoskinja izložbe Od Renesanse do piste: dugovečne italijanske kuće u Klivlendskom muzeju umetnosti, ove žene i dalje utiču na dizajnerke/dizajnere u 21. veku.
Eterična Simoneta Vespuči je bila firentinska „trendseterka" u 15. veku.
„Čitav grad je ludovao za njom. Svaka devojka se ugledala na nju, svaki muškarac je hteo da bude sa njom. Bila je oličenje firentinske lepote u to vreme, sa svojim dugim plavim pramenovima i mekanom kožom", kaže Lizbi.
Iako je bila udata, braća Đulijano i Lorenco di Pjero de Mediči borili su se za njenu naklonost, a bila je i muza mnogim umetnicima, među kojima je bio i Sandro Botičeli.
Pojedini stručnjaci smatraju da je poslužila kao inspiracija za Veneru na slici „Rođenje Venere".
Međutim, budući da je delo naslikano oko 1485, gotovo deceniju posle njene tragično rane smrti - preminula je 1476, kada je imala 22 godine - to bi značilo da je reč o njenoj idealizovanom portretu.
S druge strane, budući da je Botičeli bio toliko zaljubljen u nju da je zatražio da ga kad umre pokopaju kraj njenih nogu - sasvim je moguće da je zaista sve te godine imao njenu sliku u mislima.
Žene koje su ponele titulu Ikone stila posle Simonete stasale su tokom Italijanskih ratova, niza nasilnih sukoba u periodu 1494-1559. koje su uglavnom pokretale Španija i Francuska s željom da kontrolišu Italiju.
Moda je tada često korišćena kao diplomatsko sredstvo, a Izabela d' Este, supruga Frančeska II Gonzage, markiza od Mantove, bila je posebno vešta u toj umetnosti.
Izabela, tražena mecena i kolekcionarka, bila je jedna od najpoznatijih žena renesansne Italije.
Njeni inovativni stilski izbori dodatno su proširili ugled koji je uživala kao trendseterka širom Evrope, s tim što moda za nju nije bila frivolna razonoda.
Jedna istoričarka s početka 20. veka nazvala ju je, pomalo mizogino „Makijeveli u suknjama", želeći da naglasi koliko je bila uticajna, a pri odabiru stila vodila se idejom „duboko ukorenjenom u strategijama državništva", kaže istoričarka Sara Kokrem, koja je opširno pisala o Izabeli.
- Renesansna slika sa ženskim aktovima uvredila francuske đake
- Istorija umetnosti u sedam boja
- Pablo Pikaso i „trag ženskog stradanja“ koji je ostavio za sobom
Renesansni ratovi modnih stilova
Iako potencijalno rizičan korak, izražavanje političke odanosti putem odeće bilo je dobro poznato u renesansnoj Italiji.
Kad joj zet Ludoviko Sforca, milanski vojvoda, 1492. poslao raskošnu tkaninu sa izvezenim Sforcinim motivom, odmah je dala da joj od toga sašiju haljinu kako bi pokazala svoju privrženost njemu dok je bila u Milanu.
Međutim, kada je sedam godina kasnije francuski kralj proterao Ludovika iz Milana, pa je Izabellin odnos s njim doveo u pitanje njenu odanost Francuskoj, pokušala je da uveri francuskog veleposlanika, preko izaslanika u Veneciji, da će je, ako je poseti, naći odevenu od glave do pete u ljiljane.
Njena reputacija sofisticiranog arbitra ukusa često je korišćena i za politički uticaj, a darivanje je imalo svrhu pridobijanja naklonosti onih iznad nje, s jedne strane, dok je kod onih podčinjenih podsticala želju da joj služe.
Čini se da su njene naparfermisane rukavice naročito doprinosile snaženju njenog uticaja, u toj meri da je francuska kraljica očajnički želela da nabavi jedan par.
„Ako želite da preživite italijanske ratove, francuski kralj treba da ima pozitivno mišljenje o vama, a teško da možete ostvariti prisniji odnos sa njim od toga da ga detalj na ruci njegove suprge podseća na vas?“, kaže Kokrem.
Njena prepoznatljiva kombinacija - crni somot, zlatni čvorovi na odeći, ukras za glavu sa draguljem, rubini i biseri - istaknuti na potrtretu koji je 1536. naslikao Ticijan - imala je i političku svrhu.
Slično su se odevale i njene dvorske dame, kao i članovi porodice, jer su joj i na taj način iskazivali vernost.
Vrlo originali ukras za glavu, poznat kao zazara, predmet između perike i šešira, izrađen od kombinacije prave kosa i umetaka, svile i zlatnih niti, bio je posebno povezivan sa njom, pa je dopuštenje drugoj osobi da nosi takav ukras bio znak njene naklonosti.
„Na mnogim portretima iz tog vremena vidimo žene koje nose manje otmene verzije", kaže Kokrem.
Delovalo je da će Izabelin moćni uticaj poljuljati brak njenog brata Alfonsa i zloglasne Lukrecije Bordžije, koja je, kao nezakonita čerka pape Aleksandra VI, bila daleko bogatija od Izabele.
Jedna Lukrecijina haljina je koštala 20.000 dukata (koliko je vredela palata na venecijanskom Kanalu Grande), dok je vrednost njene beretke bila procenjena na 10.000 dukata.
Samo te dve stvari zajedno su vredele više od Izabelinog miraza.
Kada je 1502. došla u dom njenog novog supruga, u njenoj pratnji je bilo čak 1700 sluškinja i dvorjana.
Specijalno za tu priliku nosila je veličanstvenu baršunastu haljinu od zlatnog buklea sa postavom od tirkiznog tafta.
Alfonso i Izabela su poslali doušnike da je prate i prikupe informacije o njenom stilu i ponašanju pre venčanja.
Želeli su da budu podrobno obavešteni o njenom nadaleko čuvenom izobilju toalete i nakita.
Kao rezultat, „tokom venčanja su Izabela i njena najbolja prijateljica i snaja, vojvotkinja od Urbina, učinile sve da njihov stil bude u skladu sa svetkovinom i da ne iznevere očekivanja", kaže Kokrem.
„Mantova je bila siromašnija u poređenju sa drugim italijanskim gradovima-državama, zato je morala da se trudi da pomoću skromnih izdataka postigne snažan utisak", objašnjava Kokrem.
Koristila je doušnike i agente kako bi pribavila najbolje stvari.
Međutim, u vreme ekonomskih poteškoća, morala je da založi svoje dragulje kako bi poduprla državu, „zavetovala bi se kao vernica i rekla da morati nekoliko meseci morati da nosi skromnije haljine.“
Verovatno je bar malo odahnula kada je Lukrecija umrla 1519, iako Kokrem smatra da Lukrecija, uprkos enormnom bogatstvu, nikada nije uspela da nadmaši Izabelin stil.
Izabela ju zasenila delimično i zbog toga što je lepota njenog stila nadahnjivala pojedine umetnike, pa je, na primer, Ticijan naslikao njen portret. Skica s njenim likom koju je nacrtao Leonardo da Vinči veoma je popularna.
Izabelin ugled modne ikone, u jednakoj meri kao i njeno političko delovanje i praksa davanja poklona, do danas vrše uticaj na zapadnu kulturu.
- Kad se modni kreatori (ne)svesno inspirišu tradicijom
- Ikona koja je dala ime ’birkin’ tašni
- Birkenstok sandale nisu umetničko delo, kaže nemački sud
Ekstravagantno nasleđe
Verovatno najveći Izabelin takmac bila je Eleonora di Toledo, španska princeza i ćerka napuljskog namesnika, koja je tokom tridesetih godina 16. veka bila na glasu po korišćenju odevanja radi iskazivanja meke političke moći.
Zbog tadašnjih političkih okolnosti - ekspanziji Medičijevih i globalnoj dominaciji Španije, koja je dovela do gašenja Firentinske republike, Papa Klement VII je 1539. izdejstvovao Eleonorin brak sa Kozimom I de Medičijem.
Legenda kaže da je prilikom prvog dolaska u Firencu donela mnogo španskog brokata i da su, nimalo iznenađujuće, Firentinci bili uvređeni zbog njenog stila kao i zbog toga što je pgovorila španski.
Međutim, vremenom je mudro spojila špansku i italijansku modu kako bi pridobila njihovu naklonost i promovisala firentinsku državu.
Na portretu koji je naslikao Broncino (oko 1545) Eleonora je prikazana sa sinom Đovanijem.
Ona nosi raskošnu haljinu sa visokim steznikom, a dekolte joj prekriva elegantni zlatni ukras.
Iako je stil španskii, raskošna tkanina s prepoznatljivim motivom nara ukazuje na firentinski dizajn.
Firentinska industrija tekstila je doživela pad početkom 16. veka, a oporavila se zahvaljujući protekcionističkom stavu Kozima I, pa se ovaj portret može tumačiti i kao snažan simbol političkog i ekonomskog preporoda Firence.
Deluje da je Eleonorina posvećenost gradu koji je prigrlila kao svoj na kraju osvojila Firentince, pa su i mnoge plemkinje počele da oponašaju njen stil.
Drugi Broncinijev portret prikazuje ženu „pod nesumnjivim uticajem Eleonorinog stila, ona nosi zift crnu haljinu sa nabranim rukavima u španskom stilu sa mrežicom za kosu i naborima", kaže Lizbi.
Takođe, popularisala je ogrtač inspirisan španskim slobodnijimm stilom, poznat kao zimara.
„Isprva je bio namenjen kućnom ambijentu, ali ga je ona nosila u javnosti, pa je postao deo firentinske mode", kaže Lizbi.
Iako se ekstravagantna priroda renesansnog stila retko kada uklapa u svakodnevni izbor odeće, mnogi savremeni dizajneri i selebritiji očigledno su pod uticajem stia namenjenog za premijere i nastupe.
Lizbi izdvaja ideje dizajnera Alesandra Mikelea za kuću Guči kao primer direktnog Eleonorinog uticaja, naročito upečatljivu zelenu svilenu haljinu sa izvezenim partletom (detalj sličan kragni koji dopunjuje dubok izrez na haljini) iz kolekcije jesen-zima 2016.
Što se tiče Simonete, Izabele i Lukrecije, „osećate kad u nekom dizajnerskom studiju postoji tabla za inspiraciju sa njihovim zamislima", kaže Lizbi.
Kao primer ističe kape iz kolekcije za odmor kuće Maksmara, koje ga podsećaju na Izabelin čuveni turban.
Takođe, one inspirišu i mnoge stilistkinje/stiliste selebritija.
Ekipa koja radi za Čapel Roan često poseže za renesansnim stilom.
Na dodeli nagrada MTV 2024. njen šminker Endrju Daling rekao je časopisu In-Style da je želeo da ona izgleda i oseća se kao renesansno visočanstvo.
Florens Velč je očigledno od malih nogu bila izložena estetici renesanse - njena majka Evelin je cenjena stručnjakinja za taj period.
Štaviše, njen vazdušasti izgled čini je nekom vrstom moderne Simonete.
Isto tako, Rozalijine puritanske slike za album Lux evociraju Izabelin jednostavni stil iz perioda pridržavanja verskog zaveta.
Savremene interpretacije stilova ovih izvanrednih žena i turbulentnog, veoma kreativnog doba u kom su živele rezultirali su čudesnim kombinacijama u pojedinim slučajevima.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Kako je viktorijanski istoričar zamislio vremensku kapsulu ispod Stounhendža
- Pet razloga zašto i dalje volimo gotske romane
- Pet načina na koje je Emili Bronte inspirisala današnje umetnike
