Na jednoj strani su priče o gladi, a na drugoj očigledni dokazi o ogromnim količinama hrane koja se baca. Teško je razumeti ovaj paradoks, ali su istraživanja dokazala da jedna trećina proizvedene hrane ne dođe do naših trpeza ili završi kao otpad koji bacimo u kantu za smeće. Bacanje hrane je postao ozbiljan globalni problem koji utiče na životnu sredinu, društvo i ekonomiju. Nažalost, u tome ne zaostajemo za svetom, a o tome govore brojke koje se odnose na našu zemlju. Gotovo 30 odsto ukupnog komunalnog otpada u Beogradu je hrana, a prema podacima građani Beograda svake godine bace oko 28 kilograma jestive hrane i to: povrće 10.2 kg, voće 8.5 kg, hleb 4.7 kg, meso, riba i jaja 3.6 kg, mlečni proizvodi 0.7 kg.
Sekcija komentara na ovom tekstu je sada zaključana. Sekcije komentara na svim tekstovima se automatski zaključavaju posle 48 sati od poslednjeg osvežavanja teksta.
Bacajući hranu svakog dana BACAMO NOVAC! Jeka Marić i Lepi Brka vam pokazuju kako da od ostataka hrane napravite savršena jela
Na jednoj strani su priče o gladi, a na drugoj očigledni dokazi o ogromnim količinama hrane koja se baca. Teško je razumeti ovaj paradoks, ali su istraživanja dokazala da jedna trećina proizvedene hrane ne dođe do naših trpeza ili završi kao otpad koji bacimo u kantu za smeće. Bacanje hrane je postao ozbiljan globalni problem koji utiče na životnu sredinu, društvo i ekonomiju. Nažalost, u tome ne zaostajemo za svetom, a o tome govore brojke koje se odnose na našu zemlju. Gotovo 30 odsto ukupnog komunalnog otpada u Beogradu je hrana, a prema podacima građani Beograda svake godine bace oko 28 kilograma jestive hrane i to: povrće 10.2 kg, voće 8.5 kg, hleb 4.7 kg, meso, riba i jaja 3.6 kg, mlečni proizvodi 0.7 kg.
Sekcija komentara na ovom tekstu je sada zaključana. Sekcije komentara na svim tekstovima se automatski zaključavaju posle 48 sati od poslednjeg osvežavanja teksta.