Ako telo pokušava nešto da vam poruči, ovo je PRVI ZNAK da treba da ga poslušate, upozorava STRUČNJAK ZA DUGOVEČNOST

Biolog i stručnjak za dugovečnost Geri Breka više od dve decenije radio je u industriji životnog osiguranja, gde je analizirao zdravstvene podatke i procenjivao rizike po životni vek. Danas se bavi biohakovanjem i savetuje brojne poznate ličnosti kako da poboljšaju zdravlje i uspore starenje. Prema njegovim rečima, organizam često pokazuje prve znake da nešto nije u redu mnogo pre nego što promene postanu vidljive na medicinskim pregledima.

Breka smatra da ljudi često posmatraju simptome pojedinačno, umesto da ih povežu u širu sliku. Stalni umor, loš san, hladne šake i stopala, kao i sporiji oporavak nakon fizičke aktivnosti, mogu biti znak da telu nedostaju određeni vitamini ili minerali ili da je vreme za detaljniju zdravstvenu kontrolu.

Breka ističe da ovi simptomi ne moraju da ukazuju na ozbiljnu bolest, ali smatra da ih ne treba ignorisati. Umesto nagađanja, savetuje da se urade osnovne laboratorijske analize, uključujući proveru nivoa vitamina D, vitamina B12, feritina i pokazatelja upalnih procesa u organizmu. Kako navodi, mnogi ljudi godinama žive sa nedostatkom važnih nutrijenata, a da se njihove tegobe pogrešno pripisuju stresu ili umoru.

Prva promena ne košta ništa

Jedan od najvažnijih saveta koje Geri Breka daje jeste da se u roku od pola sata nakon buđenja izađe napolje i provede najmanje 10 do 15 minuta na prirodnom dnevnom svetlu.

Prema njegovim rečima, jutarnje svetlo pomaže u usklađivanju cirkadijalnog ritma, odnosno unutrašnjeg biološkog sata, koji utiče na nivo energije, lučenje hormona, apetit i kvalitet sna tokom naredne noći.

Nakon toga preporučuje nekoliko minuta vežbi disanja kroz nos, pri čemu izdah treba da traje duže od udaha, a zatim i kratko tuširanje hladnom vodom.

Zašto je važno disati na nos?

Breka posebno naglašava da bi ljudi trebalo što češće da dišu na nos, a ne na usta. Nos prirodno filtrira prašinu i druge nečistoće, zagreva i ovlažuje vazduh pre nego što dospe u pluća, a istovremeno usporava disanje.

On navodi da se prilikom disanja kroz nos stvara azot-monoksid, jedinjenje koje pomaže širenju krvnih sudova i poboljšava dopremanje kiseonika do tkiva. Zbog toga smatra da bi disanje na nos trebalo da postane navika, kako tokom dana, tako i tokom spavanja.

Ipak, iako ove preporuke mogu doprineti zdravijem načinu života, važno je naglasiti da dugotrajan umor, poremećaji sna, promene pulsa ili drugi uporni simptomi zahtevaju pregled kod lekara. Nijedan savet sa interneta ne može zameniti stručnu dijagnozu i odgovarajuću medicinsku procenu.