Doktor objašnjava kako da PREPOZNATE MELANOM, da li preko leta treba SAKRIVATI MLADEŽE i koliko je RAK KOŽE povezan sa godinama

Iako je sunčeva svetlost neophodna za egzistenciju, stvaranje vitamina D i dobro raspoloženje, sa sobom nosi i ozbiljne opasnosti. Posebno tokom leta, kada mnogi žure da se što pre otarase izbledelog tena i "nabace" tu lepu, neodoljivu, senzualnu bronzanu boju. Na sunce, koje ne prestaje da nam šalje svetlost i toplotu, obraćamo pažnju i zbog drugih, ozbiljnijih razloga, koji imaju mnogo više veze sa zdravljem nego sa estetikom. Melanom je jedna od njih.

Najređi rak kože je jedan od najvećih bauka modernog doba. U većini slučajeva (oko 70 do 80%) nastaje na naizgled zdravoj koži, a u manjem procentu formira se unutar već postojećeg mladeža. Doktorka Ana Valentinovna Mičenko, dermatovenerolog u moskovskom Institutu za istraživanje raka, naglašava da u nekim slučajevima tumor može izazvati udaljene metastaze već u ranim fazama.

Melanom je podmukla bolest

"Čak i kada je lezija debljine manje od milimetra, postoji rizik od metastaza. To se delimično može objasniti činjenicom da melanociti – ćelije koje proizvode pigment melanin – nemaju jake veze sa okolnim epidermalnim ćelijama i verovatno su pokretljivije. Stoga se sposobnost migracije smatra urođenim svojstvom melanocita, a ne stečenom tokom procesa maligne transformacije".

Melanom nekad može i da prevari, odnosno da izgleda kao običan mladež, zbog čega je važno pratiti stanje kože i redovno se kontrolisati. Zapamtite - uvek je bolje sprečiti nego lečiti, a ako se opaka bolest otkrije na vreme, veća je mogućnost izlečenja, napominje stručnjak.

Rizik od razvoja ovog oblika kancera mnogo je veći kod starijih osoba, jer se uglavnom javlja zbog kumulativnih efekata ultraljubičastog zračenja. "Melanociti se ne obnavljaju stalno, kao ćelije u sluzokoži ili epidermisu. Kada su izloženi suncu, stiču mutacije koje se akumuliraju i, tokom godina, mogu se manifestovati kao rano fotostarenje kože ili malignitet."

"Međutim, u približno 8% slučajeva, rizik od melanoma je povezan sa genetikom, tako da bi rođaci pacijenta takođe trebalo da se jave dermatologu i da periodično pregledaju mladeže uz pomoć dermatoskopije. Ukoliko u porodici postoji istorijat ove bolesti, odnosno nasledna predispozicija, melanom se može javiti i u mlađem dobu".

Kada je posebno važno pratiti stanje kože

Doktorka Mičenko identifikuje četiri ključna faktora koji ukazuju na povećan rizik od razvoja melanoma i potrebu za redovnim pregledima kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi. Ukoliko imate više od 50, 60 mladeža, ili, medicinski rečeno, nevusa, kontrole kod dermatologa su obavezne.

I fotooštećenje kože budi sumnju. Češće je kod starijih ljudi i manifestuje se u vidu višestrukih mrlja, proređivanja kože, paučinastih vena, keratoze i finih bora. Takve vidljive promene otkrivaju da je osoba primila značajnu dozu ultraljubičastog zračenja tokom života, pa bi sada trebalo da prati šta se dešava, kako bi se na vreme suočila sa eventualnim posledicama.

Genetska predispozicija. Primer je familijarni atipični sindrom mladeža i melanoma. Ovaj redak (približno 8% slučajeva), ali značajan faktor rizika karakteriše prisustvo dva melanoma ili višestrukih nevusa, uključujući displastične, kod rođaka prvog ili drugog stepena srodstva. I u tom slučaju je važno sprovesti sveobuhvatne skrining preglede, jer se povećava rizik od razvoja malignih tumora u drugim organima, kao što su pankreas, bubrezi i nervni sistem.

Prethodni maligni tumori kože značajno povećavaju opasnost od razvoja novih, na novim delovima najvećeg organa ljudskog tela. Stoga je, nakon otkrivanja bazalnog ćelijskog karcinoma ili melanoma, osim onkologa neophodno periodično posećivati i dermatologa koji će obaviti detaljnu kontrolu.

Takođe je važno da vršite samopregled svaka dva do tri meseca, obraćajući pažnju na sve nove ili promenljive lezije, čak i ako su simetrične i sfernog oblika. Razlikuju se od svojih "komšija" koji se nalaze u istom anatomskom području? Dovoljno da se upali alarm. Ukoliko primetite sumnjivu izraslinu, na primer atipičan mladež koji ima više od jedne boje, nemojte gubiti vreme i što pre se konsultujete sa dermatologom.

Preterano sunčanje rizično za mladeže

A kako je pred nama dugo, toplo leto, moramo obratiti pažnju i na ono što smo pomenuli na početku priče – sunce. Sunčanje podstiče nastanak novih mladeža i može izazvati mutacije u ćelijama postojećih, što značajno povećava rizik od melanoma. Dermatolozi strogo savetuju izbegavanje izlaganja direktnom suncu između 10 i 16 časova, redovnu upotrebu krema sa visokim zaštitnim faktorom (minimalno SPF 30) i obavezno nošenje zaštitnih naočara.

Kremu nanesite ravnomerno na celo telo najmanje 30 minuta pre izlaska na sunce i obnavljajte sloj svaka dva sata. Redovno kontrolišite mladeže prateći promene u veličini (prečnik veći od šest milimetara), boji, obliku, kao i pojavu svraba ili krvarenja.

Statistika ne obećava

Poslednjih decenija beleži se dramatičan porast u broju obolelih u gotovo svim delovima sveta. Osnovna klinička odlika melanoma, zbog koje ima lošu reputaciju, jeste njegovo nepredvidivo ponašanje.

Jednako je zastupljen kod oba pola, s tim što većina objavljenih studija upućuje na znatno veći stepen preživljavanja kod žena. Najbolju prognozu imaju tumori lokalizovani na ekstremitetima, a najlošiju oni na noktima, dlanovima i tabanima. Takođe, više su na udaru osobe svetle kože, nego one tamnije puti.

Kada je u pitanju sunčanje, nema smisla prekrivati mladeže. Činjenica je da se melanociti ne nalaze samo u njima, već i po celoj koži, kao i u očima, sluzokoži, moždanim ovojnicama, unutrašnjem uhu, čak i srcu, prema nekim studijama. To nas dovodi do zaključka da je zaštita od sunca potrebna svakom milimetru tela, pa nemojte da se oglušite o naše savete. U ovom slučaju, ne važi ona stara "ko se sunca krije, bolje da ga nije".