Ja sam KARDIOLOG sa više od 20 godina iskustva i OVIH 7 STVARI nikada ne radim posle 19h - POGUBNE SU ZA SRCE

Iza doktora Sandžaja Bojradža, kardiologa i osnivača Instituta za funkcionalnu medicinu "Laguna" u Kaliforniji, stoji više od dve decenije iskustva. Iz dana u dan povećava se broj pacijenata koji dolaze u njegovu ordinaciju tražeći rešenje za probleme kao što su začepljene arterije ili metaboličke disfunkcije, nastale usled nekih naizgled bezazlenih obrazaca ponašanja koji na duže staze ugrožavaju najvažniji organ – srce.

"Telo nam šalje signale, a mi ne umemo da ih protumačimo. Ne možemo da dokučimo zbog čega ne možemo da zaspimo, kako je moguće da se metabolizam usporio kad vodimo računa o ishrani i redovno vežbamo, zbog čega pritisak skače... Ubeđeni smo da dobro pazimo na zdravlje, a opet – nešto nije u redu. Nismo ni svesni da izbori koje pravimo u večernjim satima određuju da li će naše telo preći u program neophodnog oporavka ili ostati u režimu stresa".

Posle više od 20 godina prakse, i na osnovu brojnih istraživanja koja su pokazala da je u pravu, ugledni kardiolog sastavio je listu stvari koje treba izbegavati posle 19 časova.

Zaboravite na hranu u kasnim satima

Izbegavanje obroka kasno uveče (posebno nakon 20 časova) poboljšava varenje i san, i pomaže u održavanju telesne težine. Teška, masna i začinjena hrana nije dobra za stomak pred spavanje, kao i voće, jer podiže nivo energije i remeti noćni odmor. Zato za poslednji dnevni obrok birajte lagane namirnice i zapamtite da je optimalno večerati dva do tri sata pre odlaska u krevet.

Metabolička funkcija prati cirkadijalni ritam (unutrašnji biološki sat koji reguliše cikluse spavanja, budnost, hormone, telesnu temperaturu i metabolizam). Uveče osetljivost na insulin opada i telo postaje manje efikasno u preradi glukoze i masti. Kasni obroci su povezani sa višim nivoom šećera u krvi, poremećenim metabolizmom lipida i povećanom inflamatornom signalizacijom, složenim biološkim procesom kojim imuni sistem reaguje na povrede, infekcije i toksine.

Noćno varenje takođe može da uspori mehanizme noćne "popravke" tela, koje se smatraju ključnim za zdravlje i dobro stanje krvnih sudova, ističe kardiolog.

Izbacite iz sobe jako svetlo i LED diode

Izlaganje jakom, plavom svetlu nakon zalaska sunca suzbija oslobađanje melatonina, koji igra važnu ulogu u regulaciji sna, kontroli krvnog pritiska i antioksidativnoj aktivnosti unutar kardiovaskularnog sistema, a studije su povezale izlaganje noćnoj svetlosti sa povećanim rizikom od koronarnih bolesti.

Tople sijalice i lampe u visini očiju mogle bi da budu optimalno rešenje. "U kupatilu imam crveno svetlo koje me smiruje dok se tuširam i spremam za spavanje", otkriva doktor.

Stresan televizijski program

Vaš nervni sistem ne zna da je to samo predstava, nešto što nije stvarno. Bilo da je u pitanju politička debata, rijaliti emisija ili plej-of utakmica, psihološki stres aktivira simpatički nervni sistem (segment koji priprema telo za akciju, poznat kao "fight-or-flight", borba ili bežanje), povećavajući broj otkucaja srca i krvni pritisak.

Decenije istraživanja pokazuju da i akutni i hronični stres doprinose endotelnoj disfunkciji - najranijoj fazi kardiovaskularnih bolesti. Kod ljudi sa postojećim rizikom, intenzivan emocionalni stres može čak da izazove i srčane probleme.

"Volim dobre serije koliko i svi drugi. Samo ih ne gledam noću. Tuđe lude drame čuvam za vikend, kada će moj mozak moći da priušti sebi luksuz da ih adekvatno obradi. Ubrzavanje hormona stresa neposredno pre spavanja je isto kao da pritiskate papučicu gasa do kraja dok ulazite u garažu", objašnjava karidolog.

Intenzivan trening

Fizička aktivnost je jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za svoje srce, ali znajte da je tajming veoma važan. Iako mnogi rekreativci vole da vežbaju noću, ili su to, jednostavno, jedini slobodni trenuci koji su im na raspolaganju nakon poslovnih i porodičnih obaveza, naporni treninzi u večernjim satima održavaju povišen nivo kortizola i odlažu prelazak iz režima "borbe ili bekstva" u program odmora i oporavka.

Posledice? Možda nećete moći brzo i lako da zaspite, možda će povećati broj otkucaja srca tokom noći i smanjiti varijabilnost srčane frekvencije (važan marker kardiovaskularne otpornosti)...

Naravno, malo kretanja je uvek bolje nego nikakvo. Ali, trening visokog intenziteta u 21 čas nije baš najbolja varijanta, bez obzira na "stvar navike" i ostala opravdanja. Vašem srcu je potrebna pista da uspori, a ne sprint pre ponoći. Ne spremate se za Olimpijske igre, već za odmor i oporavak posle napornog dana.

Konzumiranje alkohola

Alkohol ne bi trebalo piti uopšte, ali dobro – nekad je dozvoljeno zgrešiti. I opustiti se. Fiziološki, međutim, funkcioniše sasvim suprotno. Čak i ako umereno pijete, ta čaša piva ili viskija kasno uveče može da vam poremeti arhitekturu sna, da suzbije REM fazu i omete proizvodnju melatonina. Loš san pojačava upalu i pogoršava metaboličku regulaciju, proces kontrolisanja biohemijskih reakcija (katabolizam i anabolizam) radi održavanja energetske ravnoteže i funkcije organizma.

Ne zaboravite ni na srce. Alkohol takođe povećava broj otkucaja u mirovanju i ublažava normalan pad krvnog pritiska preko noći, što je obrazac koji je snažno povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.

Emotivni razgovori

Bes i stres i te kako mogu da ostave posledice, ne samo na psihu, već i na najvažniji mišić u našem telu. Akutni stres povećava nivo kortizola i smanjuje varijabilnost srčane frekvencije, a može izazvati aritmije i druge probleme kod osetljivih osoba.

Večernje svađe sa partnerom ne samo da kvare raspoloženje, već preplavljuju sistem hormonima stresa tačno u vreme kada bi naše telo trebalo da se "isključi". Neki razgovori su važni, to je istina. Samo se ne moraju voditi uveče. I zapamtite jedno od najvažnijih bračnih pravila – ne idite u krevet ljuti. Sve nesuglasice rešite u toku dana.

Ekran vašeg omiljenog uređaja utiče na san

Ekrani mobilnih telefona, tableta i televizora emituju plavo svetlo koje odlaže oslobađanje melatonina i pomera cirkadijalni tajming. To dovodi do pogoršanja kvaliteta sna, insomnije i drugih sličnih poteškoća.

Hronični poremećaj sna povezan je sa hipertenzijom, insulinskom rezistencijom, upalama i povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Veoma je važno da se preko noći dobro odmorite, da spavate sedam do devet sati kako biste odmorili srce, mozak, mišiće, dušu. Ukoliko je taj segment poremećen, možete se suočiti sa ozbiljnim zdravstvenim i psihičkim problemima.

"Jasno mi je da svako ima svoju rutinu i navike, ali moja filozofija glasi da posle 19 časova treba usporiti i pripremiti se za mir i regeneraciju tokom noći, kada organizam prirodno usporava. Jednostavno je: odstranite sve što bi moglo da zasmeta vašem srcu i da umori vaše telo. Pustite ih da se oporave", zaključuje kardiolog.

Pogledajte BONUS VIDEO: