VELIKA GOSPOJINA ove godine zbunjuje vernike: Svi misle da znaju pravila proslavljanja Bogorodičinog praznika, ali OVAJ DETALJ MENJA SVE
- Velika Gospojina jedan je od najvažnijih pravoslavnih praznika, obeležava se 28. avgusta molitvom i porodičnim okupljanjem
- Ove godine praznik "pada" u petak, kada je po crkvenom pravilu obavezan post, što donosi razliku u načinu proslave
Velika Gospojina jedan je od najvećih praznika u pravoslavnom kalendaru, dan koji vernici tradicionalno obeležavaju u molitvi, miru i porodičnom okupljanju. Ipak, ove godine Velika Gospojina donosi jednu važnu razliku u odnosu na prošlu, i to razliku koju mnogi na prvi pogled ne primećuju.
Praznik Velika Gospojina, jedan od najuzvišenijih dana u pravoslavnom kalendaru, svake godine 28. avgusta okuplja vernike u molitvi, smirenju i duhovnoj radosti. To je dan kad se sećamo Presvete Bogorodice, njene vere, smirenja i predanja volji Božjoj, ali i trenutak kada svako od nas preispituje sopstveni put. Ipak, ove godine, u skladu sa tipikom, dolazi i jedna razlika koja zahteva dodatnu pažnju vernika. Posle Gospojinskog posta, koji traje od 14. do 28. avgusta, sledi proslava praznika posvećenog Uspenju Majke Božje koji će se razlikovati od prošlogodišnjeg. Nije u pitanju promena suštine praznika, već način na koji će ga vernici obeležiti.
Ove godine, naime, Velika Gospojina "pada" u petak, dan kad se po tipiku obavezno posti. Vernici su pozvani da sačuvaju duh uzdržanja ne kao teret, već kao svesni izbor. Tako se i radost praznika ne izražava kroz raskoš, već kroz meru, blagodarnost i unutrašnji mir.
Za one koji su se pridržavali pravila Gospojinskog posta, dan Uspenja Presvete Bogorodice nosi posebnu blagodat, jer mogu da odu na pričešće. Ipak, i tada se čuva poredak posta - i posle pričešća do 29. avgusta bi trebalo postiti. Na dan Uspenja Presvete Bogorodice dozvoljeni su riba, jela pravljena na ulju i vino, dok se mrsna hrana ostavlja po strani, u skladu sa danom u koji praznik "pada". Oni koji dan Uspenja Presvete Bogorodice proslavljaju kao krsnu slavu, goste bi prvog dana trebalo da dočekaju sa posnom trpezom, dok bi dan kasnije na trpezi mogla da se nađe mrsna hrana.
U ravnoteži između radosti i uzdržanja otkriva se i dublji smisao praznika - da se čovek ne raduje spolja, već iznutra, kroz veru, smirenje i bliskost sa Bogom.
Pogledajte BONUS VIDEO:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.