Sutra je Sveti Stefan i TREĆI DAN BOŽIĆA: Ove običaje ispoštujte BEZ IJEDNE REČI za blagostanje i rodnu godinu
- Svetog Stefana vernici Srpske pravoslavne crkve slave 9. januara, na dan poznat kao Stevanjdan, koji je i treći dan Božića
- Na ovaj praznik sprovode se brojni običaji
Vernici Srpske pravoslavne crkve 9. januara proslavljaju Svetog Stefana, prvog hrišćanskog mučenika opisanog u Novom Zavetu, u Delima apostolskim. U narodu je ovaj dan poznat i kao Stevanjdan i treći dan Božića koji, kao i većina velikih pravoslavnih praznika, obiluje običajima.
Sveti Stefan bio je poznat po revnosti u širenju hrišćanske vere i milosrđu prema siromašnima. Zbog svoje vere u Isusa Hrista i propovedi, bio je pogubljen kamenovanjem u Jerusalimu, što ga je učinilo simbolom hrabrosti i pravednosti. Zbog toga u srpskom narodu postoji verovanje da bi svaki vernik trebalo da mu se pomoli kako bi duhovno ojačao. Ujedno, Sveti Stefan smatra se zaštitnikom porodice i doma, a njegov dan se povezuje sa molitvom za mir i blagostanje u domu, kao i brojnim običajima.
Najrasprostranjeniji običaj na Svetog Stefana jeste iznošenje božićne slame iz kuće. Od davnina se verovalo u njenu čudotvornu moć, pa se slama pažljivo skupljala i potom polagala na drveće, u torove i na svaka mesta gde je bilo važno podstaći rod i napredak. Naši stari su najčešće nosili slamu u vinograd i posipali je ispod čokota, kako bi grožđe bolje rodilo. Stavljali su je i u gnezda, da kokoške bolje nose jaja i da legu više pilića. I danas se ovaj običaj poštuje – božićna slama se na Stevanjdan iznosi iz kuće i polaže na mesta gde domaćinima znači napredak, bilo da je reč o poljima, njivama ili baštama. Prema narodnom verovanju, nikako je ne smete bacati, a trebalo bi da je iznesu žene, tiho, bez ijedne reči, kako se ne bi čulo da Božić odlazi.
U onim delovima Srbije u kojima su članovi porodice za Badnji dan odnosili slamu i badnjake na groblje iznova se izlazi na groblje, a slama i badnjaci skupljaju i stavljaju u vinograd.
Običaj je i da se posle trećeg dana Božića iz kuće iznese božićna pšenica, a evo šta bi sa njom, prema narodnom verovanju, trebalo uraditi.
Praznik Svetog Stefana je i veoma česta slava među Srbima. Zbog toga se u šali kaže da je ova slava "škrtica" – gosti dolaze siti posle Božića i teško da mogu mnogo da pojedu ili popiju.
Istovremeno, Sveti Stefan bio je i krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata, kao i na bazi kovanica. Zbog toga su kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodavali i ime Stefan, što je bio znak poštovanja prema ovom svetitelju.
Pogledajte BONUS VIDEO:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.