Slavimo MALI BOŽIĆ i SVETOG VASILIJA VELIKOG: Danas se čuvajte prevare, ne dremajte i obavezno pojedite KAŠIKU MEDA
- Prvog dana nove godine po julijanskom kalendaru slave se Sveti Vasilije Veliki i Obrezanje Isusovo
- Sveti Vasilije bio je teolog i episkop iz Cezareje
Kad 14. januara zamiriše vasilica, slatki kolač sreće, znamo da je svanuo prvi dan nove godine po julijanskom kalendaru. Praznik Svetog Vasilija Velikog označen je crvenim slovom, a danas se slavi i Mali Božić, Obrezanje Isusa Hrista, "koje pokazuje da je On na sebe primio istinsko telo ljudsko, a ne prividno, kako su docnije o njemu učili jeterici".
Svetog Vasilija Velikog mnogi pravoslavni vernici proslavljaju i kao krsnu slavu, a kako se obeležava 1. januara po julijanskom kalendaru, odatle i narodni naziv za julijansku novu godinu – Vasilica. Ako ste sinoć išli u provod, ili je dočekali kod kuće, sa porodicom, danas je vreme da okrepite dušu slatkim obrednim hlebom, kolačom sličnim česnici, ukrašenim raznim znamenjima koja predstavljaju dobro zdravlje i blagostanje.
Možda vas zanima
Kako se pravi Vasilica pročitajte u odvojenom tekstu.
Sveti Vasilije Veliki rođen je u Cezareji, glavnom gradu Kapadokije, oko 330. godine, u vreme cara Konstantina. Potiče iz ugledne porodice sa snažnom hrišćanskom tradicijom – jedan deda bio je mučenik iz doba progona, a ujak episkop. Školovao se u Atini, gde je učio filozofiju, gramatiku, retoriku, astrologiju, fiziku i ostale nauke tog vremena. Po povratku kući počeo je karijeru pravnika, dok mu susret sa asketom i episkopom Jevstatijem Sevastejskim nije iz korena promenio život.
"Traćio sam mnogo vremena na gluposti i proveo skoro celu svoju mladost u besplodnom radu, i privržen učenjima mudrosti koja je za Boga ludost. Iznenada, probudio sam se iz dubokog sna. Uvideo sam predivno svetlo jevanđeoske istine i prepoznao ništavnost mudrosti vladara ovog sveta..." Tim rečima je Vasilije opisao svoje duhovno buđenje i odluku da život posveti Bogu.
Kršten je, kao i Isus Hrist, u reci Jordan. Nakon tog čina obilazio je manastire u Palestini, Egiptu, Siriji, Mesopotamiji, otišao na hodočašće u Jerusalim. Ubrzo je i sam postao asketa, okupljajući oko sebe grupu monaha na porodičnom imanju na crnomorskoj obali.
U Cezareji je izgradio dobrotvorne ustanove: azile, bolnice i narodne kuhinje, poznate pod imenom Vasilijade. No, kada je za arhiepiskopa postavljen Jevsevije, Vasilije se ponovo povukao na obalu, gde mu se pridružilo mnoštvo monaha istomišljenika. Pomagala im je i sveta Emilija, Vasilijeva majka, koja je živela nedaleko od njih.
Posle smrti Jevsetija izabran je za episkopa Cezareje i tu službu je vršio do svoje smrti, 14. januara 379. godine. U to vreme car je bio Valens, pristalica arijanstva, sa kojim je Vasilije imao problema zbog zastupanja Nikejskog simbola vere. Kada je Valens 371. prošao kroz Cezareju, Vasilije se odupro njegovom zahtevu da mu se pokori. Upokojio se ubrzo nakon što je Valensova pogibija u bici kod Hadrijanopolja otvorila put pobedi Vasilijeve teologije. Njegova smrt bila je naširoko oplakivana, a on je proglašen za sveca.
Kao veliki pobornik pravoslavlja, pun moralne čistote i verske revnosti, Sveti Vasilije se naziva Velikim, a u crkvenoj službi pominje se kao "pčela crkve Hristove, koja nosi med vernima i svojom žaokom bode jeretike". Zato na današnji dan, kažu, valja uzeti kašiku meda.
A 14. januara slavi se još jedan veliki praznik, Obrezanje Isusa Hrista. Nastupa osmog dana po njegovom rođenju, i naziva se i Mali Božić, jer se u mnogim krajevima ponavljaju božićni rituali. Tako se negde ponovo unosi badnjak u kuću, dočekuje položajnik i iznosi ostatak česnice na trpezu.
Običaji za Mali Božić
Veruje se da Srpsku novu godinu treba dočekati budan. Nekada su devojke u tom novogodišnjem bdenju gatale da li će se i za koga udati. Narod kaže i da u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi ukućani narednih meseci imali napretka u svemu. Na Mali Božić treba izbegavati i svađe, čuvati se prevare, a bitno je, veruje se, i da ne dremate, jer ćete čitave godine biti pospani i umorni.
Posle novogodišnjeg ručka običaj je bio da se pokupe kosti od pečenja, odnesu i stave na mravinjak, kako bi se stoka množila kao mravi. U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote.
Danas se pažljivo gleda u nebo. Ako na 14. januar padne sneg ili bude oblačno, čeka nas rodna godina. Suvo vreme, veruje se, donosi i sušnu godinu pred nama, navodi RTS.
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.