INTIMNA ISPOVEST MAJE NIKOLIĆ Kako sam s JEDNIM KOFEROM napustila Sarajevo i izgubila sve

Maja Nikolić, voditeljka jutarnjeg programa “Jutro na Blic” na Blic televiziji, bila je gošća našeg podkasta “Životna priča”. Maja je od malih nogu pred kamerama, nekada je bila balerina u dečijim emisijama, a već poslednjih 30 godina radi kao novinar i urednik. Uvek je vedra, nasmejana, informisana i nosi titulu "ikona lepote”.

- Ja se i dalje malo zacrvenim kada čujem najavu ovog tipa - kaže Maja na početku, a na pitanje Snežane Moldovan kako to da se još nije navikla na komplimente, konstatuje: “Pa, možda i nisam zaista”.

Kaže na početku podkasta da joj je možda televizija i bila suđena, a sve je krenulo od osnovne škole u Sarajevu.

- U moju osnovnu školu došla je ekipa televizije Sarajevo i na velikom odmoru odvojili su nekoliko mališana za koje su mislili da su dobri za program. Među njima sam bila i ja. Tog dana sam ja, pošto sam mnogo volela da se doterujem kad sam bila mala, bila sam jako ženstvena devojčica, imala baš jednu lepu haljinicu. Sećam se ljubičastu haljinicu sam imala, divnu. I poveli su i mene. I mi smo tada snimali špicu za dečiju emisiju koja se zvala “Svakog petka ispočetka”, od mene su tražili da se nasmejem pa da se namrštim, da menjam izraze lica… I znam da sam bila tužna što jedino mene nisu presvukli jer su tamo došli, našminkali su svu decu, a meni su rekli - jao ti si baš slatko obučena i ja sam ostala u mojoj haljini. Tada sam se vratila kući i tada sam zaradila svoj prvi novac jer su mi dali jedan ček za robnu kuću u Sarajevu tako da je to je bio moj prvi honorar.

Ta magija televizije joj je, kaže, od tada u sećanju. Kaže i da je čudna po pitanju treme, da je obično nema, ali da se sva trese kada je neko stavi u neku teritoriju koja nije njena, pa tako jednom prilikom nije umela da isecka luk u emisiji o kuvanju niti da vozi kola u emisiji o automobilima, iako zna da vozi.

Kakva su joj sećanja na Sarajevo

- Ja stvarno mislim da je velika privilegija imati takvu vrstu detinjstva. Velika je privilegija i u ljudskom smislu odrastati u jednoj multikulturalnoj sredini. Ja sam odrasla kao dete koje nije znalo za razliku između veroispovesti. Moji roditelji tome nisu pridavali nikakvu pažnju. Štaviše, danas shvatam koja je privilegija to što mi imamo kumstva i među muslimanima i među Jevrejima i među Hrvatima. Moja mama naročito, i ja sam tako odrastala. Mi smo bili zajedno i kao deca nismo znali ko je ko i tek da nisu došle te nesrećne devedesete… volela bih da sam zauvek živela u takvom jednom svetu u kome se to nije gledalo i u kome zaista smo birali ljude po tome da li nam odgovaraju ili nam ne odgovaraju po ljudskim kvalitetima. Sarajevo je bilo taman dovoljno malo i dovoljno veliko. Dovoljno malo da si bezbedan u njemu, a dovoljno veliko da ipak iskusiš ono što je gradski život. Ta moja mladost je ratom prekinuta u mojoj 17. godini.

Kako ju je dočekao Beograd

- Pa to je trauma svakako zato što, evo ovako da uzmemo neki drugi scenario, na primer, da je bila okolnost takva je moj tata dobio posao u Beogradu, fantastično plaćen posao, pa se mi kao porodica preselimo… Pa ja verujem da je i to trauma, a da sve znamo i sve isplaniramo. A ovako je bilo neverovatno. Stvarno je bilo potpuno neverovatno, tata insistira da se mama, moja sestra i ja sklonimo što pre. Uzete su karte za avion. Mi smo na samom početku otišli i on je ostao još još neko vreme i dugo, dugo sam ja razmišljala da ćemo se vratiti. Mi smo tu dok se nešto ne smiri, ali svakako idemo kući. I onda su se stvari zakomplikovale i bilo je jasno da se nećemo vratiti i da u stvari moramo ovde da nastavimo da se školujemo, tata se zaposlio kada je došao kasnije i onda nekako… život je krenuo svojim putem.

Ti si bila tinejdžerka u to vreme. Kako izgleda kad se jedno dete sudari sa takvom surovom stvarnošću?

- Uh ja i danas ne znam da odgovorim na to pitanje. Moj mozak se od svega branio tako što se ja ne sećam mnogo toga i znam da ovo zvuči čudno, ali ja bukvalno nemam neke slike. Meni nedostaju neke slike i recimo, šta je sada zanimljivo. Ja u Sarajevu nisam bila nikada od tada. A mi ovo snimamo i ja u Sarajevo idem sutra i otvaramo jedna lepo vrata. Idem sutra prvi put i baš me zanima kako će to da izgleda zato što sad u prethodnih desetak dana razmišljam o tome… Idemo Danilo, Nataša,moja najstarija ćerka i ja i razmišljala sam o tome gde bih volela da ih odvedem, šta bih volela da im pokažem i shvatila sam da ja mnogo toga ne mogu da se setim i živo me zanima kako će to sve da izgleda.

Životna priča Maje Volk: “Otac me je tukao satima, majka me nije mazila, napravili su od mene emotivnog invalida”

Šta je ono što si ponela iz Sarajeva? Obično kad ljudi tako na brzinu krenu, spakuju najosnovnije stvari, pita Snežana.

- Ponela sam duh, ponela sam humor za koji sada mislim, onako bar mi deluje, da je ponekada malo grublji, da je dosta tu crnog humora, ali to je tako bilo, to je Sarajevo i zaista to je to je tako bilo. Ponela sam osobinu da volim da se smejem i na svoj račun i recimo to mislim da mi je vrlina koja nije toliko prisutna kod ljudi.

A s druge strane, izgubila sam prijatelje, izgubila sam to da kažem ovo je moja prijateljica iz detinjstva, ovo su moji drugari iz škole. Ostali smo u kontaktu putem mreža. Volimo se mi i ništa tu nije sporno. Radujemo se uspesima jedni drugih, ali to nije to. Jer vi kada nemate svoju najbolju drugaricu ili svoju komšinicu sa kojom ste odrastali, kao što sam ja imala svoju komšinicu sa kojom sam bukvalno odrastala od rođenja… Jer ja od rođenja pa do odlaska iz Sarajeva sam živela u istom ulazu u istom stanu. Isto tako i moja Adisa. Ovako fizički smo izgubili sve. Da, da… Mislim tu nema tu nema drugog izraza. Mi smo došli u aprilu, ja sam u maju napunila 18 godina ovde u Beogradu. Iz Sarajeva smo izašli, bilo je hladno Tako da došli smo svako sa po koferom zimske garderobe. Onda smo došli ovde u Beograd i ovde tako nekako leto brzo dođe… Tu je razlika klimatska ozbiljna i ja znam da mi nismo imali ništa. To je bilo jako teško i sve ispočetka. Tu je heroj moja mama, sve je izgurala zaista na svojim leđima - seća se Maja.

A šta je još ispričala u svojoj intimnoj ispovesti, o mužu, Tijaniću, deci… saznajte u videu u nastavku teksta: