Prva žena koja je SLOMILA Lamanš: KRALJICA TALASA borila se sa olujom, meduzama i jakim strujama, a njen podvig, koji je trajao VIŠE OD 14 SATI, ušao je u istoriju

Hrabre, neumoljive i uporne, pomerale su granice ljudskih dostignuća: u nauci, sportskim disciplinama, avijaciji, među zvezdama, postavivši čovečanstvu ozbiljno pitanje - koji pol je zaista jači? Teško je i nabrojati sve. Marija Kiri bila je prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu, Valentina Tereškova postala je prva žena koja je letela u svemir i kružila oko Zemlje čak 48 puta, Amelija Erhart je prva žena koja je preletela Atlantski okean... A da li vam ime Gertruda Ederle zvuči poznato?

"Za mene je more poput osobe, poput deteta koje dugo poznajem. Zvuči ludo, znam, ali kad plivam u moru, ja s njim razgovaram. Nikad se ne osećam samom na pučini".

Postoje li limiti ljudske izdržljivosti? Šta sve naše telo može da podnese? Kada adrenalin proradi, ono dobije neobjašnjivu energiju i poleće ka još neotkrivenim delovima svesti, ali i snage. Da, žive među nama i neki nadljudi koji ne prestaju da testiraju sebe, čak i kada obore sve rekorde. Ona je bila jedna od tih retkih, odabranih.

Prvi susret s vodom umalo se kobno završio

Za prijatelje Trudi, za novinare "kraljica talasa", svoju filozofiju neodustajanja razvijala je od malih nogu, nakon gotovo fatalne nezgode u jezeru prilikom posete baki u Nemačkoj. Samo čudo je tada spasilo osmogodišnju devojčicu od utapanja. No, umesto da se uplaši vode, taj događaj motivisao ju je da nauči da pliva. I bila je toliko uporna, da je posle svega nekoliko meseci nadmašila svoje vršnjake.

Rođena je 23. oktobra 1906. na Menhetnu u Njujorku, kao treće od osmoro dece emigranata iz Nemačke. Zbog preležanih malih boginja, još kao mala je zadobila oštećenje sluha. Preplivavanjem Lamanša dodatno ga je oštetila, a do četrdesete je bila skoro potpuno gluva. No, vratićemo se Engleskom kanalu malo kasnije...

Otac, po zanimanju mesar, učio ju je da pliva. U početku je vezivao kanapom, zbog sigurnosti. Vodu je poštovala, svesna da je jednom mogla da je odvuče na dno, ali nije je se i plašila. Štaviše, toliko brzo je napredovala, da je sa 12 godina postala članica plivačkog klua. Do 1925. već je postavila 29 američkih i svetskih rekorda, uključujući i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama.

U nekom trenutku zapitala se zašto ne bi preplivala i Lamanš. A čim je sebi jednom postavila to pitanje, znala je šta sledi...

Trener je verovao da žene nisu sposobne za takav poduhvat

Prvi put se u tu avanturu upustila u avgustu 1925. sa grupom kolega. Trenirala je sa plivačem Volfom, koji je i sam 22 puta pokušao da pređe Kanal. Međutim, on je u nekom trenutku naredio drugom plivaču da je izvuče iz vode, jer je pomislio da se davi. Bila je diskvalifikovana, iako je objasnila da se samo odmarala plutajući sa licem u vodi. Pošto je Volf ranije komentarisao kako žene nisu sposobne da preplivaju Engleski kanal, spekulisalo se da, zapravo, nije ni želeo da Gertuda uspe.

Uporna plivačica nije klonula duhom. Za drugi pokušaj pripremala se sa trenerom Bilom Bardžesom koji je uspešno preplivao Lamanš 1911. U sedam ujutru 6. avgusta 1926. godine ušla je vodu na rtu Gri-Ni u Francuskoj, a na englesku obalu izašla u Kingsdaunu, 14 sati i 34 minuta kasnije. Uprkos divljim talasima, kiši i hordama meduza, uspela je ne samo da prepliva kanal, već i da obori prethodni muški rekord za neverovatna dva sata.

Dvodelni vuneni kupaći kostim i crvenu kapu dizajnirala joj je starija sestra. Nosila je motociklističke naočare da zaštiti oči od slane vode. Kako je plivala kraul tehnikom, zapečatila ih je voskom da ne bi propuštale.

Premazala je telo lanolinom, vazelinom, salom i maslinovim uljem, da bi se zaštitila od meduza i hladnoće. A kanal je bio hladan - 16 stepeni. Razdaljina između dva grada zvanično iznosi 34 kilometara, ali su se olujni dan, magla i jake morske struje svojski potrudili da otežaju posao i produže distancu, koja je na kraju iznosila 56 kilometara u S-putanji.

Sa broda ju je podržavao i otac koji joj je obećao novi automobil ako uspe. Tokom iscrpljujućeg maratona posada ju je hranila pilećim batacima i toplom supom serviranom u mrežici. Puštali su joj omiljene gramofonske ploče kako bi držala ritam. Kada joj je trener usred najgoreg nevremena viknuo da odustane, iz vode je prkosno odgovorila pitanjem: "Zašto?".

Karijeru prekinuo pad niz stepenice

Kada se vratila kući, na Menhetnu je organizovana svečana ceremonija sa paradom. Na ulicama Njujorka dočekalo ju je dva miliona ljudi, a predsednik Kalvin Kulidž nazvao ju je "najboljom američkom devojkom". Od mlade plivačke nade koja je patila od teškog gubitka sluha postala je velika svetska zvezda.

Iako se senzacionalnim podvigom upisala u istoru za sva vremena, Gertruda Ederle imala je tu nesreću da se proslavi u osvit Velike depresije, između dva rata, kada sportistima novac nijedeljen šakom i kapom. Pojavila se u filmu "Plivaj, devojko, plivaj" iz 1927, gde je igrala sebe, i nastupala u plivačkim predstavama, ali zabavljačka karijera nije joj donela veći finansijski uspeh. Nakon svega, Trudi je držala časove plivanja za gluvu decu.

Blistavi sportski put prekinut je 1933, kada je pala niz stepenice. Zadobila je teške povrede kičme i nekoliko meseci bila vezana za krevet. Nikada se nije udavala, a poslednje godine života provela je u staračkom domu. Umrla je u novembru 2003. u Nju Džerziju, u 97. godini. No, nije potonula u zaborav. Ipak je savladala plivački Mont Everest, a njeno ime, ne baš lako za izgovor, već čitav vek ponavlja cela planeta.

Gertruda Ederle bila je kraljica talasa, a Natalija Molčanova - kraljica ronjenja. Ruskinja je obarala rekorde i u poznijim godinama, a onda je telo ove superžene zauvek nestalo u tamnim dubinama. Nikad nije pronađeno.