Čuveni hirurg tvrdio da je ljudsko telo je dizajnirano DA TRAJE 140 GODINA: "Toliko puta sam video unutrašnjost osobe, glavno je samo da naučimo da ga održavamo"

Nakon više od 70 godina rada u zdravstvu i preko 30.000 izvedenih operacija, doktor Fjodor Danilovič Koval bio je duboko uveren da je ljudski organizam stvoren za znatno duži vek nego što većina veruje. Prisećajući se razgovora sa 74-godišnjim pacijentom dok je sam imao 96 godina, hirurg je podelio poruku koja sažima čitav njegov pogled na starenje.

- Prerano je da se sahranite. Toliko puta sam video unutrašnjost osobe da mogu sa sigurnošću reći da su naša tela dizajnirana da traju najmanje 140 godina. Glavno je naučiti da je održavamo.

Majčin san i ratne rane: Od seoskog dečaka do lekara stogodišnjaka

Rođen 1922. godine na selu u Ukrajini, Koval je odrastao u skromnoj porodici. Njegovo usmerenje ka medicini bilo je direktna želja njegove majke koja se borila sa hroničnim srčanim problemima:

- Moja majka je imala velike nade u mene. Sanjala je da postanem lekar. Majka je imala srčanu insuficijenciju, pa je često morala da posećuje lekare. Želela je da uvek ima lekara pored sebe - rekao je on.

Nakon završene bolničke škole, ratne godine donele su mu teška iskušenja. Radeći u poljskim bolnicama, 1943. godine zadobio je tešku povredu noge zbog koje mu je jedna noga ostala trajno kraća. Ipak, lični invaliditet i porodične tragedije nisu ga zaustavili da nastavi da pomaže drugima:

- Ova karakteristika me nije sprečila da radim i spasavam živote. Spasao sam bezbroj života, ali nikada nisam spasao onaj koji mi je bio najvažniji. Godine 1945. saznao sam da mi je majka umrla. Moj stariji brat i moj otac su takođe otišli. Nisam mogao da im pomognem, ali jesam pomagao drugima, kako bi bilo manje suza i bola na zemlji - govorio je hirurg.

Tragedija koju nikada nije zaboravio: Svadbena trpeza i fatalni volvulus

Tokom 64 godine rada u operacionoj sali, Koval je obavio između 30.000 i 35.000 hirurških zahvata. I pored hiljada teških slučajeva, u sećanju mu je ostao urezan samo jedan pacijent koji je preminuo na operacionom stolu.

Pročitaj i: Čuveni hirurg objasnio ŠTA NAS NAJVIŠE UDALJAVA OD DUGOVEČNOSTI: Jedna navika od koje smo odustali ČUVA NAŠ DUH, TELO I ZDRAVLJE

- U svom životu sam obavio preko trideset hiljada operacija. Kažu da svaki lekar ima svoje lično groblje. Međutim, u celom mom životu, samo jedan pacijent mi je umro tokom operacije. To se desilo u vreme kada moderne dijagnostičke metode nisu postojale i kada su se odluke često morale donositi tokom operacije. Jedan sedamdesetogodišnji pacijent je došao kod mene. Dva dana je slavio venčanje. Onda se osetio loše, ali nije odmah potražio pomoć. Tek tokom operacije je otkriveno da ima volvulus. Zauvek ću pamtiti ovaj slučaj i ovog pacijenta. Možda bi živeo duže da je bio umereniji za svadbenim stolom.

"U 93. godini sam zdraviji od mladih regruta"

Njegov radni elan u poznim godinama iznenađivao je mnoge. I sa više od 90 godina svakodnevno je radio i pregledao po nekoliko desetina pacijenata i regruta:

- Prvu polovinu dana provodim radeći kao hirurg u vojnoj regrutnoj kancelariji. Onda žurim u okružnu kliniku da tamo pregledam pacijente. Ali to je tek nedavno. Pre toga sam radio u bolnici, operisao pacijente. Pregledam i do pedeset momaka dnevno u regrutnoj kancelariji, i oni su prilično krhki, iskreno. Skolioza, ravna stopala, anemija, jedan ima probleme sa motorikom, drugi ima živce, treći ima nešto u redu sa glavom. Ponekad im kažem: 'Vidite, imam 93 godine i zdraviji sam od bilo koga od vas.' Pa im održim mali ohrabrujući govor, završim smenu i odjurim na svoj drugi posao. Moram u kliniku na drugom kraju grada - isticao je stručnjak.

Koval je čvrsto verovao da je konstantna fizička aktivnost, bez obzira da li je reč o svakodnevnom poslu ili radu u bašti, preduslov za dug život:

- Kada je reč o dugovečnosti, uvek kažem da način života igra ulogu. Prvo, fizička aktivnost je neophodna. Rano ustajem, vežbam i idem na posao. Ne radim nikakve druge posebne aktivnosti jer posao hirurga zahteva mnogo kretanja tokom dana. Vikendom radim u bašti. Znam kako se snalazim sa lopatom i motikom - isticao je.

Jelovnik bez zabrana: Slana mast, griz kaša i umerenost

Iako nije bio zagovornik ekstremnih restrikcija u hrani, često je skretao pažnju pacijentima na opasnosti od viška kilograma. U razgovoru sa pacijentom od 115 kilograma koji je patio od hipertenzije, jasno je ukazao na uzrok problema:

"Koliko imate kilograma?", upitao je hirurg. "Sto petnaest", odgovorio je pacijent. "Da imate osamdeset, ne biste imali ovaj problem", primetio je Fjodor Koval.

Govoreći o sopstvenim navikama, isticao je jednostavnost i umerenost:

- Kao što vidite, trudim se da ne preterujem. U mladosti sam uvek imao malu količinu duvana u džepu. Ali sam se odrekao te navike 1945. godine. Svaštojed sam i nezahtevan kada je u pitanju hrana. Jedem šta god mi žena skuva. Za doručak obično imamo griz kašu ili pite od džigerice. Imam omiljeno jelo; mogu da ga jedem tri puta dnevno. To je slana mast. Ali i dalje verujem da mnogo toga zavisi od ishrane. Odrastao sam na selu, provodio sam mnogo vremena napolju i jeo sam prirodnu hranu bez ikakvih aditiva, tako da sada nemam nikakvih pritužbi na zdravlje.

Moć tople reči i opasnost od lekara koji uliju strah

Osim fizičkog zdravlja, Koval je izuzetno cenio emociolan i psihološki pristup obolelima. Smatrao je da dobar odnos lekara ima lekovitu snagu:

- I znate šta sam shvatio razgovarajući sa svojim pacijentima? Ljubazan stav i lepa reč mogu produžiti čovekov život. Šteta je što lekari ovo zaboravljaju - njegov je zaključak iz ordinacije.

S druge strane, upozoravao je da nesmotren pristup pacijentu može imati pogubne posledice:

- Reč lekara ima veliku težinu. Ranije nismo govorili našim pacijentima sa ozbiljnim bolestima njihovu dijagnozu. Dobijali su moralnu podršku i uveravanje da će sve biti u redu. I takvi pacijenti su se zaista osećali bolje neko vreme. S druge strane, reč lekara može bukvalno da okonča život. Bio sam svedok takvog slučaja tokom svoje specijalizacije. Doveli su pacijentkinju kojoj je bila potrebna operacija noge. Doktor ju je okrenuo leđima studentima i gurnuo prst između njenih pršljenova, kao da kaže: 'Ovde ćemo dati anesteziju.' I pacijentkinja je jednostavno umrla. Srce joj je stalo od straha.

Dostojanstveno povlačenje iz operacione sale

Odluku da prestane sa operacijama nije doneo zbog gubitka snage, već iz obzira prema osećanjima pacijenata koji bi uplašeni reagovali na njegove godine. Ipak, od rada u ordinaciji i pomaganju drugima nikada nije odustao:

Pročitaj i: "Ja sam neurolog i savetujem da ove stvari PRESTANETE DA RADITE pre 60. godine ukoliko želite da i u starosti pamtite kao kompjuter"

- Nije me fizičko stanje, već godine, nateralo da odustanem od hirurgije. Ipak, nisam napustio posao. Nastavio sam da primam pacijente. To mi omogućava, kao i ranije, da komuniciram sa ljudima i da im pomažem. Postoji izreka: 'Čini dobro, i tebi će biti.' Verujem da je smisao mog rada upravo da činim dobro ljudima. To je ono što radim skoro celog života.

Dr Fjodor Danilovič Koval preminuo je 2022. godine u stotoj godini života, ostavivši iza sebe nauk da su rad, empatija, kretanje i umerenost najveća tajna dugog i ispunjenog života.