"Za moju smrt ne krivite nikog... Ljiljo, volim te": Vladimir Majakovski BIO JE OPSEDNUT fatalnom lepoticom, toliko da je ŽIVEO S NJOM I NJENIM MUŽEM

Neumoljiv, nepokoran, nekad besan kao ris, nekad "izvanredno nežan – ne muškarac, već oblak u pantalonama", Vladimir Majakovski udario je "šamar javnom ukusu" svojim književnim i ljudskim delom, nepokolebljivo se obračunavajući sa malograđanštinom i društvenim pošastima koje su okovale vreme u kojem je stvarao. Živeo je punim plućima, strasno i divlje, tako je i voleo, a svet je napustio tiho, digavši ruku na sebe u aprilu 1930. No, tokom svog kratkog veka, za tih 36 godina, preko pleća je "preturio" nekoliko života.

Biografija najistaknutije ličnosti ruskog/sovjetskog futurizma satkana je od neobičnih ljubavnih epizoda. Sa Amerikankom Eli Džons, s kojom je slavni pesnik bio u tajnoj vezi, dobio je ćerku Helenu, ali je tek nekoliko godina nakon njenog rođenja saznao da postoji. Najdirljivija ljubavna priča vezana je za Pariz i Tatjanu Jakovljevu, s kojom na prvi pogled nije imao ništa zajedničko: nežna ruska emigrantkinja, odrasla na stihovima Puškina, nije shvatala pokidane stihove sovjetskog "ledolomca" proleterskih manira...

Najveće strasti pesnika večno žednog ljubavi

Od te nemoguće i bezumne ljubavi njemu je ostala večna tuga, nama čudesno "Pismo" sa rečima "Uprkos svemu, jednom ću te dobiti – samu ili zajedno sa Parizom", obećanjem koje se nije ostvarilo, a njoj je ostalo cveće, koje joj je redovno stizalo i decenijama nakon njegove smrti, kada ga je svet već zaboravio.

Među fatalnim ljubavima čuvenog pesnika bile su i Natalija Brihanenko, Marija Denisova, Sofija Šamardin, Eli Zibert, Veronika Polonska, a najfatalnija je, bez dileme, bila čudna veza sa Ljiljom Brik, koja je rušila sve tabue i granice.

Ušla je u njegov život iznenada kao prolećna nepogoda. "Nezemaljski lepa", glumica po vokaciji i arhitekta po profesiji, kretala se u krugu umnih i uglednih ljudi svog doba, a o njenu lepotu otimali su se i čuveni slikari, između ostalih Šagal i Matis, koji su je ovekovečili na portretima. Pablo Neruda ju je nazvao "muzom ruske avangarde". Nikoga nije ostavljala ravnodušnim.

Bila je udata za publicistu i književnog kritičara Osipa Maksimoviča Brika kada ju je jedne tople letnje večeri 1915. u Sankt Peterburgu mlađa sestra Elza upoznala sa Majakovskim. Interesantno je da je upravo u njenom domu te godine prvi put javno pročitao "Oblak u pantalonama" i da je poema objavljena zahvaljujući zalaganju njenog muža.

Bračni trougao i vanbračni izleti

"Kada je završio čitanje, Majakovski je upitao Ljilju da li sme njoj da je posveti". Tako je nastalo čuveno 'Tebi, Ljiljo', koje stoji na početku dela. Nakon sudbinskog susreta, sve svoje stihove posvećivao je upravo njoj, a Osip Brik je izdavao većinu tih pesama, inspirisanih ljubavnom vezom sa njegovom ženom. Vrlo brzo su se svi sprijateljili.

Brikovi, pripadnici visokog društva, prodali su luksuznu kuću i kupili stan u ulici u kojoj je Vladimir Majakovski stanovao. Kasnije su živeli u istoj zgradi, pa na istom spratu, i na kraju u istom apartmanu. Romansa, koje je Osip i te kako bio svestan, nesmetano se odvijala. Neki hroničari smatraju i da je muž, iz samo njemu poznatih razloga, podržavao tu priču bez trunke ljubomore, a drugi da je to bio svojevrsni "menage a trois".

Prepiske sa prijateljima koje su ostale iza Majakovskog najbolje pokazuju koliko je voleo tu fatalnu ženu, za mnoge površnu, lakomislenu koketu. Neka pisma umesto potpisa na kraju imaju nacrtanog psa, što je trebalo da simbolizuje odanost.

"Bio je dosadan, bučan i previsok"

Ljubav je prštala od strasti i emocija, baš kako je odgovaralo njegovim pesničkim nemirima i temperamentu. Međutim, Ljilja se u nekom trenutku umorila. Čak je dopustila sebi da prezrivo govori o Majakovskom, nazivajući ga "dosadnim", a kako je uvek bila sklona vanbračnim izletima, ispostavilo se da ni ljubavniku nije bila verna. To je, međutim, nije sprečilo da ga drži na kratkom povocu, vodeći računa da joj negde ne pobegne.

Naravno, i on je imao "hobije sa strane": sretao ih je na putovanjima po Evropi, Sovjetskom Savezu, Americi... Gospođa Brik je švrljala, njen suprug imao je javnu aferu sa sekretaricom, i svi su bili srećni. Ili ipak nisu? Pričalo se da je upravo Ljilja, iz čisto posesivnih razloga, bila glavni krivac što je njegova priča sa Tatjanom imala tako nesrećan kraj.

Iako je bila alfa i omega njegovog postojanja i stvaralaštva, Brikova je o Majakovskom u autobiografiji hladno napisala: "Moj muž je bio više opčinjen njime nego ja. Majakovski je bio genije, ali nisam volela bučne muškarce. Takođe, smetala mi je njegova visina zbog koje je izazivao pažnju".

Očigledno je bio svestan te distanciranosti, čak je nekim prijateljima poverio da misli da upravo ona obaveštava sovjetske agente o svakom njegovom koraku. Da li bi možda u tome trebalo tražiti uzroke (samo)ubistva? Koliko je tajna služba imala veze s njegovim preranim odlaskom i zbog čega je do dana današnjeg tolika enigma, baš kao smrtni slučaj njegovog savremenika Sergeja Jesenjina?

"Ljiljo, voli me!"

Ipak, u oproštajnom pismu je naveo: "Za moju smrt ne krivite nikog, i molim vas ne spletkarite. Mama, sestre, drugovi, oprostite – ovo nije način, drugima ga ne preporučujem, ali ja nisam imao izlaza. Ljiljo, voli me". U testamentu je kao jedinog naslednika naveo upravo Ljilju Brik, koja je takođe izvršila samoubistvo, ali u dubokoj starosti.

"Sanjala sam – svađam se s Volođom zbog toga što se ubio, a on mi je s takvom nežnošću stavio pištolj u ruke rekavši: 'Svejedno je, i ti ćeš to isto sama uraditi'", napisala je 1970. u dnevniku. Osam godina kasnije, posle kobnog pada nakon kojeg je ostala prikovana za krevet, "sovejtska sirena" odlučila je da prekrati sebi muke, te se ispostavilo da je njen san bio – proročki.

Iako je od smrti Vladimira Majakovskog prošao skoro ceo vek, mnogi i dalje traže odgovor na pitanje zbog čega je sebi oduzeo život. Većina se drži teorije da je to učinio jer više nije mogao da podnese usamljenost i svakodnevicu u kojoj je njihova veza postala suviše obična, prazna. Iako su postojale i druge žene za kojima je gubio glavu, iako je Ljilja neprestano pokušavala da pokaže kako je poželjna i drugim muškarcima, izvesno je, a to pokazuje njegova poezija, da je ona bila najveća muza i inspiracija čuvenog pesnika.