Turski popis iz 15. veka otkriva ZABORAVLJENA SRPSKA IMENA koja danas zvuče neverovatno: Dokument koji krije najvrednije priče naših predaka
- U to vreme prezimena nisu postojala; umesto njih uz ime je stajala odrednica kao ime roditelja ili zanimljivo životno obeležje
- Ovi istorijski zapisi otkrivaju mala svedočanstva o životima i sudbinama ljudi, inspirišući da možda oživimo poneko od tih imena
U današnje vreme, kada biramo imena za decu, sve češće se okrećemo kratkim, modernim i internacionalnim trendovima. U tom moru novih trendova, ona prava, drevna autentična imena naših predaka polako padaju u zaborav. Jezik je živa tvorevina koja se neprestano menja zajedno sa narodom, pa su tako i neka nekada svakodnevna imena danas potpuno iščezla iz upotrebe.
Zahvaljujući turskom popisu stanovništva iz davne 1455. godine, obavljenom u oblasti Brankovića, danas imamo jedinstven prozor u prošlost i dragocenu priliku da vidimo kako su se zaista zvali ljudi na našim prostorima.
Ove istorijske podatke od zaborava je sačuvala i podelila Fejsbuk stranica "Srpska nacionalna svest", dajući nam uvid u imena koja se danas jako retko, ili čak apsolutno nikada ne mogu čuti.
Rahče, Radohna i Dabiživ – da li vam zvuče poznato?
Ako ste mislili da su stara srpska imena samo ona koja i danas srećemo kod naših deka i baka, prevarili ste se! Turski spisak iz 15. veka otkriva nam neverovatna, danas potpuno zaboravljena imena kao što su Rahče, Brajan, Radonja, Radohna, Herak i Dabiživ. Neka od njih zvuče pomalo neobično, dok druga nose izvesnu snagu, pa bi možda mogla biti odlična inspiracija za buduće roditelje koji svom detetu žele da daju unikatno, a opet duboko ukorenjeno srpsko ime.
Nije bilo prezimena, već su ih odavale sudbine
Ono što ovaj istorijski dokument čini posebno dirljivim i zanimljivim jeste način na koji su naši preci prepoznavali u društvu. U to vreme, umesto klasičnih prezimena kakva danas poznajemo, uz svako ime je stajala posebna odrednica po kojoj se osoba prepoznavala.
Najčešće je to bilo ime oca ili, u nešto ređim slučajevima, ime majke. Ipak, postojali su i vrlo specifični životni opisi koji su ljudima postajali deo identiteta. Tako su turski popisivači, osim imena, zabeležili i ljude poput "Dobrislava, siromaha" ili "Reljiše, udovice".
Ovi kratki zapisi kriju čitave životne priče i sudbine u samo dve reči. Iako su prošli vekovi, podsećanje na ove zaboravljene ljude, njihova imena i živote, budi posebnu emociju.
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.