Stručnjak za dugovečnost tvrdi da OMILJENI 'ZDRAVI' DORUČAK SRBA stogodišnjaci ne jedu nikad: Umesto njega, na jutarnjem meniju treba da bude SASVIM DRUGAČIJI OBROK

Reč je o istraživaču i autoru Danu Bjutneru, koji je svetsku prepoznatljivost stekao proučavanjem zajednica u kojima ljudi ne samo da žive duže, već i zadržavaju fizičku i mentalnu vitalnost duboko u starosti. Zovu ga stručnjakom za dugovečnost, a on zaključke u vezi sa dugim i zdravim životom do kojih je došao često deli putem društvenih mreža i medija. Nedavno je govorio i o omiljenom doručku stogoišnjaka.

Plave zone su regije u kojima je dugovečnost pravilo, a ne izuzetak. Među najpoznatijima su Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji i Ikaria u Grčkoj. Upravo u tim sredinama Bjutner je pokušao da pronađe odgovor na pitanje koje zanima ceo svet - šta ljudi koji žive preko sto godina rade drugačije?

Jedan od prvih odgovora dočekao ga je već ujutru, za doručkom.

Jaja, slanina i pahuljice ne dolaze u obzir

U plavim zonama jutarnji obrok nema gotovo nikakve veze sa klasičnim zapadnjačkim doručkom. Umesto jaja, slanine, belog hleba i industrijskih pahuljica, dan počinje jednostavnom, pretežno biljnom hranom bogatom vlaknima. Uobičajeni su obroci koji se sastoje od mahunarki u kombinaciji sa pirinčem ili drugim žitaricama, supa od porvća, integralnog tosta sa avokadom, maslina, male količine lokalnog meda i biljnih čajeva.

Bjutner je u više navrata isticao da i sam često započinje dan tanjirom minestrone supe bogate povrćem i mahunarkama. Prema njegovim rečima, ovakav obrok obezbeđuje dugotrajan osećaj sitosti, stabilan nivo energije i izbegava nagle oscilacije šećera u krvi.

Pročitajte u odvojenom tekstu kojih 6 namrinica stogodišnjaci nikad ne jedu.

Zasićene masti u našem omiljenom doručku

Problem sa doručkom kakav preovlađuje u zapadnom svetu, smatra Bjutner, leži u njegovom sastavu. Jaja i slanina sadrže velike količine zasićenih masti, dok su industrijske žitarice često pune šećera i aditiva. Takva kombinacija dovodi do brzog skoka šećera u krvi, nakon kojeg sledi nagli pad energije i ponovni osećaj gladi već nakon nekoliko sati.

Na duže staze, ovakav način ishrane otežava održavanje zdrave telesne težine i povećava rizik od metaboličkih poremećaja. Stanovnici plavih zona, s druge strane, već generacijama biraju jednostavne, prirodne i pretežno biljne doručke, zahvaljujući kojima ostaju aktivni i vitalni i u poznim godinama.

Ne dijeta, već životni stil

Doručak koji podstiče dugovečnost, prema Bjutneru, nije deo dijete, već deo životnog stila. Zasniva se na hrani bogatoj vlaknima, kombinaciji mahunarki, celovitih žitarica i povrća, uz minimalnu obradu namirnica. Supe od povrća, kaše od celih zrna ili jednostavan tost sa avokadom redovno se nalaze na stolovima stogodišnjaka.

Podjednako je važno i ono što se izbegava. Prerađena hrana, beli šećer, masni mesni proizvodi i industrijski prerađevine gotovo da nemaju mesto u svakodnevnoj ishrani ovih zajednica.

Uz to, Bjutner naglašava značaj svakodnevnog kretanja, čak i lagane šetnje od dvadesetak minuta, kao navike koja se praktikuje tokom celog života.