Iz svemira u ZATVOR: Slavna astronautkinja pobedila gravitaciju, ali ne i LJUBOMORU - stavila je PELENU, naoružala se i krenula u OBRAČUN sa rivalkom

U školi je bila pravi štreber i najbolji đak. Sve petice. Od malih nogu bila je zaljubljena u zvezde. Štaviše, od trenutka kada je postala svesna sebe spremala se da postane astronaut. Naravno, morala je da prođe bezbroj iscrpljujućih testova, ne samo fizičkih, već i onih psiholoških, jer NASA je neumoljiva, no, svi njeni rezultati bili su– savršeni. Liza Novak u orbiti je beskompromisno prkosila gravitaciji, ali nije bila u stanju da prevaziđe ovozemaljsku "crnu rupu", onu u kojoj se ljubav prepliće sa ljubomorom.

Bio je 5. februar 2007. Liza, koja je tada imala 43 godine, jurila je autoputem do aerodroma u Orlandu. Milja za miljom, a na toj ruti prevalila ih je bar 900. Nosila je pelenu, kako ne bi gubila ni minut dragocenog vremena na zaustavljanje zbog toaleta. Nije žurila na avion. Pardon, na spejs šatl. Nije hitala prema Kejp Kanaveralu, lansirnoj stanici u Svemirskom centru "Kenedi", već na sastanak sa koleginicom iz Ratnog vazduhoplovstva. Zašto? Pa, samo da bi "porazgovarale o nekoliko stvari". Tipične ženske priče. Tako je kasnije rekla istražnim organima.

U torbi na suvozačkom sedištu nalazili su se biber sprej, pištolj, perika... Zadovoljno se osmehuje se, gledajući kroz vetrobransko staklo. Čvršće steže volan i pritiska papučicu gasa. Aerodrom se vidi u daljini... Konačno odredište. Tamo, na parkingu, čekala ju je Kolin Šipman.

Od malih nogu zagledana u zvezde

Imala je šest godina kada je, kao hipnotisana, pratila prvo sletanje ljudske posade na Mesec. Tog 20. jula 1969. "veliki korak" za čovečanstvo posmatrao je ceo svet. Istog časa je shvatila šta je njena životna misija. Da dotakne zvezde. Ostale devojčice želele su da postanu balerine, ali ne i Liza, rođena Kaputo. Pogled na udaljeni mesec na malom ekranu u dnevnoj sobi toliko ju je zaokupio, da je čitavo svoje postojanje posvetila budućoj profesiji. Roditelji su mislili da je to samo prolazna faza, ali, ne...

Nisu je interesovale lutke i igre sa vršnjacima. Želela je da u svemu bude najbolja, da iz svakog predmeta ima najviše ocene. Bila je odlučna u svojim namerama, a sav trud isplatio se kada je 1985. stekla diplomu iz vazduhoplovnog inženjeringa. U Kaliforniji je provodila sate i sate iznad oblaka, savladavajući upravljanje avionom. Naravno, nije to bilo kao sletanje na Mesec, ali je svakako bilo sjajno. Do kraja studija, imala je oko 1300 sati letenja.

Osim dozovle za upravljanje avionom, postala je i mornarički oficir. Studirala je zajedno sa zgodnim Ričardom Novakom, za koga se kasnije i udala. Kada je imala 32 godine, konačno je stekla uslov da se prijavi u NASA centar, gde su regrutovani budući astronauti. Poslala je biografiju i šest meseci čekala na odgovor. Konkurencija je bila žestoka: više od 2.400 kandidata za jednako dobrim ocenama i kvalifikacijama. Na kraju je uspela da uđe u uži krug. Testovi, testovi, testovi...

Poziv nikako da stigne...

Primljena je. Nije ni moglo biti drugačijeg ishoda. Visoki profesionalizam i idealne fizičke osobine potvrđeni su odličnim rezultatima na ispitima, a NASA je odabrala 44 kandidata pedantnom, gotovo fanatičnom strogošću. Deset pilota, 25 specijalista za misije iz SAD i devet astronauta iz raznih zemalja - to je bio sastav grupe kada je počela obuka sredinom avgusta 1996.

No, nakon rigoroznih treninga, Liza je bila svesna da će Mesec morati još da sačeka. Astronauti često ostaju u režimu pasivne pripravnosti i po nekoliko godina. Jedino što im preostaje jeste da redovno vežbaju, kako bi jednog dana ostvarili svoj san.

Dok je Liza, puna snova i ambicija, maštala o osvajanju Zemljine orbite, njen suprug želeo je da se ona što pre posveti porodici i kući. No, uporno je odbijala takve ideje, govoreći da je rano razmišljati o deci jer još nije izgradila karijeru. Osim toga, morala je da ostane u vrhunskoj formi - nikad se ne zna kada će zazvoniti telefon. A taj poziv promenio bi sve. Odveo bi je u nepoznanicu, daleko među zvezde.

No, telefon nikako da zazvoni... Već se približavala četrdesetoj, a što je bila starija, zahtevi svemirske agencije postajali su sve stroži. Prebacila se u odeljenje za planiranje svemirskih letova, često provodeći radne dane rešavajući ukrštenice. Čak je zasadila baštu sa povrćem u svom dvorištu. Shvatila je i da biološki sat otkucava... Pomalo razočarana, okrenula se stvaranju porodice. Dobila je sina, a nešto kasnije i ćerke, bliznakinje.

Na decu potpuno zaboravila

A onda je, u decembru 2002, konačno stigao poziv. Onaj za koji je živela. Liza Novak odabrana je za let koji je trebalo da se organizuje naredne godine, što znači da je imala dovoljno vremena da se spremi. I ponovo iscrpljujući treninzi, testovi... No, ništa joj nije teško padalo. Kao da se ponovo rodila, Lisa je bila sigurna da je ništa ne može zaustaviti. Deca? Potpuno je zaboravila da ih ima.

Sve što je videla pred sobom narednih 11 meseci bio je svemir. Dubok i misteriozan, baš kao ona. Ali, pred očima joj se iznenada ukazao i Vilijam Ofelajn, pilot posade. Visok, đavolski zgodan, neodoljivog osmeha... Nije joj dugo trebalo da se zaljubi. Dok je brižni Ričard kod kuće spremao ručak i čuvao decu, njegova žena je ostajala do kasno na poslu: "Dodatni trening, dušo, šta se može"...

No, let je, zbog incidenta sa šatlom "Diskaveri", bio odložen za 2006. godinu. Kada je napokon poletela do zvezda, među njima je provela 12 dana. Ne deluje mnogo, zar ne? Možda nama... Ona ih je sasvim drugačije doživela. Tih nekoliko beskrajno dugih i intenzivnih dana kao da ju je transformisalo. Posle ovog sudbonosnog leta unapređena je u kapetana. Otvorila su joj se sva vrata, novi horizonti, a rad u NASA-i obećavao da će biti produktivan i zanimljiv. Na zemlji, doduše, ne u svemiru. Godine čine svoje.

"Zemaljski" život bio joj monoton

Ričard i deca radosno su čekali Lizin povratak. Prošla godina je bila izuzetno stresna za celu porodicu: jedva dasu se viđali, a sada se, konačno, sve trebalo vratiti u normalu. Međutim, Liza je bila zaokupljena nečim drugim. Po povratku, razmišljala je o razvodu od svog dosadnog "zemaljskog" muža i udaji za pilota svog srca, Vilijama Efelajna.

Ali, planovi im se nisu poklapali... Vilijam je imao na umu nekog drugog. Zvala se Kolin Šipman. Stara Lizina poznanica. Štaviše, nekoliko godina ranije zajedno su se prijavile za NASA program.

Liza je ostvarila san iz detinjstva: letela je u svemir, među zvezde, videla Zemlju, postala jedna od najpoštovanijih žena u toj oblasti... Međutim, njen privatni život se raspadao. Muža i decu doživljavala je kao sidro koje ju je sprečavalo da ostvari svoj cilj, a čovek koga je volela bio je izdajnik. Žudela je da se ukrca u šatl i odleti sa Zemlje, daleko od problema, neispunjenih očekivanja i, na kraju krajeva, od praznog života. Nešto je moralo da se uradi. I to hitno.

Bez mnogo razmišljanja u emocija, odlučila je da se razvede. Čak je odustala od starateljstva. Imala je 43 godine, bila je slobodna, svemir je videla, ostalo je samo još jedno - da se obračuna sa glavnom suparnicom.

Poslednji obračun i preskupa greška

Sada se vraćamo na autoput i jurnjavu do Orlanda... Prevalila je više od 1500 kilometara. Dok su se na horizontu ukazivali obrisi aerodroma, proveravala je torbu: biber sprej, pištolj, nož sa sečivom od 10 cm, dva para gumenih rukavica, perika, ogrtač. Sve je tu. Jer, šta ako se ispostavi da je ta nežna i krhka Kolin žilavija nego što izgleda?

Zaustavila se na parkingu i prišla automobilu u kojem ju je "prijateljica" čekala. Zakucala je na prozor. Kolin je nije prepoznala, jer je imala periku i tamne naočare (u februaru), pa je logično što je odmah posumnjala da nešto nije u redu. Odbila je da je pusti u kola. Biber sprej, koji je Liza stiskala u ruci, nije završio posao. Za drugo nije imala vremena. Kolin je odmah dala gas i požurila do najbliže policijske stanice.

Sve nakon toga dogodilo se veoma brzo: hapšenje, suđenje, presuda. "Samo sam želela da razgovaram sa njom. Nisam imala nameru da je povredim", rekla je pred istražiteljima. Puštena je iz pritvora nakon što je platila kauciju od 25.000 dolara. Morala je da se suoči sa vojnim sudom, a i NASA je bila neumoljiva – zamolili su je da napusti službu. Iz Svemirskog centra uskoro su otišli i Vilijam i Kolin, "zbog ličnih razloga". Kasnije su se venčali.

Liza Novak sada ima 63 godine. Izgubila je sve – porodicu, posao, snove. Ljudi o njoj govore sa sažaljenjem, čak i prezirom. Ali, ništa je više ne interesuje. Jedino o čemu mašta jeste da bar još jednom ode u orbitu. Samo da baci pogled na crni ponor u kome lebdi bledoplava tačka, Zemlja. No, svesna je da je za nju ta priča završena.

Mediji su se dugo i detaljno bavili ovim incidentom. Čak su joj dali i nadimak "astronut" (""astro-ludača"). Neobični slučaj Lize Novak donekle je bio inspiracija za film "Lusi na nebu", sa Natali Portman u glavnoj ulozi.