Doktorka Marija i psihološki tim otkrili da STOGODIŠNJACI imaju jednu zajedničku stvar zbog koje DOŽIVE DUBOKU STAROST - i ona nema nikakve veze sa ishranom ili vežbanjem

Istraživački tim, koji je predvodila psihološkinja Marija Kjara Fastame sa Univerziteta u Kaljariju, analizirao je uticaj ličnosti na izuzetnu dugovečnost stanovnika ovog italijanskog ostrva. U studiji je učestvovalo 125 osoba starosti između 71 i 101 godine.

Od tog broja, 55 ispitanika živelo je u sardinijskoj "Plavoj zoni", dok je 70 bilo iz obližnjih zajednica izvan tog područja, koje dele slične kulturne i socioekonomske uslove i koriste isti zdravstveni sistem.

Putem upitnika i intervjua, naučnici su procenjivali fizičko i mentalno zdravlje, kvalitet života, kao i pet velikih osobina ličnosti: otvorenost, savesnost, ekstrovertnost, ugodnost i neuroticizam.

Specifična karakteristika koja je opisivala svakog stogodišnjaka

Rezultati, nedavno objavljeni u časopisu "International Journal of Applied Positive Psychology", pokazali su da se stanovnici Plave zone jasno izdvajaju po jednoj specifičnoj karakteristici – znatno višoj stopi otvorenosti.

Ova osobina podrazumeva izraženu znatiželju, želju za učenjem, kao i spremnost na prihvatanje novih iskustava i ideja.

Nalazi su pokazali da su osobe sa izraženom otvorenošću provodile više vremena posvećene hobijima i mentalno podsticajnim aktivnostima, te da su imale razvijenije veštine za suočavanje sa stresom i veću emocionalnu kompetenciju.

Takođe, analizom svih učesnika utvrđeno je da su osobe sa većom dozom savesnosti generalno zadovoljnije životom, dok su ispitanici skloni neuroticizmu znatno češće prijavljivali lošiji kvalitet života povezan sa zdravljem.

Zašto je dobro biti znatiželjan

Autori studije naglašavaju da ne postoji uzročno-posledična veza po kojoj sama ličnost direktno produžava životni vek. Umesto toga, određene osobine ličnosti podstiču ponašanja i navike koje doprinose zdravijem starenju.

Znatiželjne osobe će, primera radi, češće tražiti nova iskustva, održavati društvene kontakte, ostati fizički aktivne i nastaviti da uče tokom celog života, čime aktivno oblikuju način života koji čuva zdravlje.

Ova studija dodatno potvrđuje tezu da se recept za dugovečnost ne krije u samo jednom izolovanom faktoru, već u kombinaciji zdravih navika, podsticajnog okruženja i psiholoških karakteristika koje oblikuju naše svakodnevne odluke.