Ako ste stalno ljuti, TO NIJE SLUČAJNO: Psiholog otkriva skriveni razlog koji podstiče BES i nudi rešenje za EMOTIVNI HAOS

U posebno intenzivnom i zahtevnom svakodnevnom životu, bes se čini da se javlja prilično lako i često se pripisuje spoljnim faktorima: teškom danu na poslu, porodičnom sukobu ili beskrajnoj "buci" koju upijamo sa društvenih mreža. Sve to zaista može doprineti našoj frustraciji, stvarajući tlo za napetost, ali postoji i druga, "tiša" sila koja često podstiče bes iznutra.

Preterana analiza: zamišljamo najgore scenarije, ponovo proživljavamo razgovore, preispitujemo svoje izbore i brinemo o tome šta bi se moglo desiti sledeće. Preterano razmišljanje stvara anksioznost i, vremenom, može nas učiniti razdražljivim, ogorčenim, emocionalno iscrpljenim i kratkotrajnim, objašnjava psiholog Džefri Bernštajn u časopisu "Psychology Today".

Bes kao izraz unutrašnje iscrpljenosti

Kada um nikada nema "mesta" za pravi odmor, frustracija se nakuplja. Misli počinju da se ponavljaju u pozadini. Zadržavamo se na tome šta je trebalo da se desi, šta je neko mislio, šta smo mogli drugačije da kažemo ili da uradimo ili šta bi moglo da pođe po zlu u budućnosti. Ovaj stalni mentalni pritisak iscrpljuje naše emocionalne rezerve. Na kraju, bes postaje spoljašnji izraz unutrašnje iscrpljenosti.

Mnogi ljudi na kraju viču na svoje voljene, preterano reaguju na kolege ili nose tiho negodovanje koje ih razara iznutra, a koje ne mogu u potpunosti da objasne. Ali problem nije uvek sama spoljašnja situacija. Često je to nagomilavanje nerešenih misli koje se beskrajno vrte po umu.

Jedna od posledica prekomerne analize, prema Bernštajnu, jeste da nas drži u stagnaciji. Umesto da donese jasnoću, ona nas zarobljava u ciklusima brige, sumnje u sebe i emocionalne napetosti, stvarajući nerealna očekivanja. Uvežbavamo razgovore u svojim glavama i zamišljamo kako bi drugi trebalo da reaguju. Zamišljamo konkretne ishode i "zaglavimo se" na njima. Kada stvarnost ne odgovara scenariju koji smo stvorili, razočaranje se može brzo pretvoriti u iritaciju ili ogorčenost.

Prekomerno razmišljanje takođe ograničava našu pažnju. Kad smo zarobljeni u ponavljajućim negativnim mislima, teže je primetiti šta ide dobro. Um se fokusira na greške, neizvesnosti i razočaranja. Male teškoće deluju veće, a beznačajni sukobi ozbiljniji. Rezultat? Emocionalna iscrpljenost. Na kraju samo hranimo isti ciklus stresa. Ovaj stres se lako može pretvoriti u bes.

Od opsesije do akcije

Kako objašnjava psiholog Bernštajn, rešenje nije eliminisanje svake stresne misli, već učenje prepoznavanja kada se zdravo razmišljanje pretvara u opsesiju. "Razmišljanje nam pomaže da razumemo i reagujemo. Opsesija nas drži u klopci", kaže stručnjak.

Akcija je moćan protivotrov. To ne znači impulsivno delovanje ili nametanje trenutnih rešenja. To znači preduzimanje malog, namernog koraka, umesto da se zaglavite u beskrajnim mentalnim revizijama. "Zapišite šta vas muči, vodite smiren razgovor, postavite granice, napravite pauzu, zatražite pomoć ili se oslobodite misli koja ne vodi ničemu korisnom", predlaže Bernštajn.

Kad pređemo sa ponavljanja problema na reagovanje na njih, emocionalna napetost počinje da se smiruje. Postajemo manje reaktivni, strpljiviji prema sebi i saosećajniji prema drugima, dodaje on. Na kraju krajeva, smanjenje preteranog razmišljanja nije samo način za smanjenje stresa. To može biti i jedan od najvažnijih načina za smanjenje besa. Mirniji um ostavlja više prostora za perspektivu, strpljenje i unutrašnji mir.

Pogledajte BONUS VIDEO: