Mnogi u Srbiji zaboravili su JEDNU NAVIKU, a u njoj se krije KLJUČ DUGOVEČNOSTI: Usvoje je u detinjstvu, a onda zaborave koliko je važna

Uticajem spavanja na kvalitet života i dugovečnost bavila se i dr Nurija Rur, specijalistica za poremećaje spavanja.

U svom radu ističe ključnu ulogu restorativnog sna u održavanju zdravlja, pamćenja i kognitivnih funkcija, i smanjenu rizika od hroničnih stanja poput hipertenzije, gojaznosti i depresije.

Kvalitetan san se smatra fundamentalnim faktorom zdravstvenog stanja i dugovečnosti, često delujući kao ključ za sprečavanje bolesti i usporavanje procesa starenja.

Odrasli bi trebalo da tokom noći spavaju od sedam do osam sati, kako bi dali svoj doprinos dugom životu. Dubok san, koji se javlja uglavnom u prvoj polovini noći, ključan je za obnavljanje tkiva, jačanje imuniteta i čišćenje mozga od toksina.

Neadekvatan san (kraći od šest sati) povezan je sa gojaznošću, dijabetesom, hipertenzijom i većim rizikom od moždanog ili srčanog udara.

Program dr Rur „Spavaj, odmaraj se, živi“ pomaže pojedincima da poboljšaju higijenu sna kako bi ublažili ove probleme.

Važna je i popodnevna dremka - navika kojoj nas uče u detinjstvu, ali koju brzo zabroavimo, kako postajemo stariji.

Dremke pomažu u suzbijanju efekata nedostatka sna smanjenjem hormona stresa poput kortizola, poboljšanjem imunog odgovora i obnavljanjem vremena reakcije i fokusa.

Istraživanja pokazuju da čak i kratke dremke – samo 10 do 20 minuta – mogu poboljšati budnost, raspoloženje i izoštriti kognitivne funkcije omogućavajući mozgu da se resetuje.

Duže dremke od 60 do 90 minuta, koje uključuju i laganu i duboku fazu sna (uključujući REM), podržavaju konsolidaciju pamćenja, emocionalnu regulaciju, pa čak i fizički oporavak.

Dremanje ne samo da vas čini mentalno oštrijim – ono fizički poboljšava konsolidaciju pamćenja i učenje. Takođe je i pojačivač performansi, a NASA studije na pilotima i astronautima otkrivaju da dremanje nudi značajne koristi za budnost i radnu sposbnost.

NASA studija testirala je pilote na dugim letovima sa zakazanim 40-minutnim dremanjem. U proseku, piloti su spavali samo 26 minuta, ali su pokazali 54 odsto poboljšanu budnost na testu psihomotorne budnosti (PVT) i 34 odsto bolje vreme reakcije.

U posebnoj studiji Univerziteta u Libeku od učesnika je zatraženo da prouče set kartica i zapamte informacije na njima. Grupa koja je nakon toga dremala 40 minuta zadržala je 85 procenata informacija u poređenju sa 60 odsto onih u grupi koja je ostala budna.

Utvrđeno je da duže dremanje koje je uključivalo i san sporih talasa (SWS) i REM ciklus (60–90 minuta) poboljšava performanse na perceptivnom testu ekvivalentnom punom osmočasovnom snu.

Nedostatak sna, kratoktrajni ili dugotrajni, povećavaju nivo hormona stresa poput kortizola, što slabi imunološku funkciju. Dremanje čisti naš sistem od inflamatornih markera, što ukazuje na značajne zdravstvene koristi.

Studija u časopisu „Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism“ otkrila je da dremka od 30 minuta pomaže u normalizaciji nivoa inflamatornih markera norepinefrina i interleukina-6 nakon lošeg sna.

Postoje dokazi da može usporiti i starenje. Tokom sna dolazi do povećanja protoka krvi u epidermu, što je spoljašnji sloj naše kože, što zauzvrat smanjuje bore i staračke pege, popravlja oštećenja od UV zračenja i jača naš kolagenceptivnom testu ekvivalentnom punom osmočasovnom snu.