Svi danas pravimo OGROMNU GREŠKU SA MESOM SA ROŠTILJA: Evo koliko dugo smeju ĆEVAPČIĆI DA STOJE VAN FRIŽIDERA, a aluminijumska folija je tek HAOS

Američka agencija za hranu i lekove strogo preporučuje da se sva kvarljiva jela koja ostanu na sobnoj temperaturi duže od dva sata obavezno bace.

Naša poznata nutricionistkinja Jasna Vujičić objašnjava da se bakterije ubedljivo najbrže množe na temperaturama između pet i šezdeset stepeni Celzijusa i da ih na svakih dvadeset minuta ima duplo više. Ona ističe stravičan podatak da od samo jedne jedine bakterije za sedam sati u jelu ostavljenom na sobnoj temperaturi nastaje preko dva miliona novih bakterija.

Česta je zabluda da ćete kasnije uspeti da ubijete sve mikroorganizme ponovnim zagrevanjem, jer toksine nastale razmnožavanjem tih istih bakterija jednostavno ne možete uništiti toplotom.

Mnogi ljudi ostatke sa stola po navici brzinski prekriju aluminijumskom folijom i tako ih ostave, ali to je ogromna greška. Poznata dijetetičarka Lindzi Malon upozorava da bakterije koriste vazduh za razmnožavanje, a folija nikada ne može u potpunosti da izoluje obrok od vazduha.

Zlatno pravilo dijetetičarke Lindzi Malon glasi da ostatke uvek treba pakovati isključivo u plitke i hermetički zatvorene posude kako bi se ubrzao proces hlađenja i efikasno sprečio razvoj štetnih mikroorganizama. .

Bezbedno čuvanje roštilja

Najveća greška se pravi odmah nakon obroka, jer ispečeni komadi mesa ne smeju da ostanu na sobnoj temperaturi duže od sat do dva. Pre nego što ih odložite na hladno, obavezno ih prohladite. Ukoliko je komad pečenja izuzetno veliki, isecite ga na manje porcije jer se tako znatno brže hladi, čime se drastično smanjuje rizik od bujanja bakterija.

U frižideru roštilj i pečenje mogu bezbedno da stoje najviše tri do četiri dana, a najbolje je da te hermetičke posude držite na samoj gornjoj polici, što dalje od sirovih namirnica.

Ako na vreme shvatite da nećete uspeti sve da pojedete, zamrzivač je ubedljivo najsigurnije rešenje. Pečeno meso može biti zamrznuto i do tri meseca uz apsolutno minimalan gubitak kvaliteta.

Pravilno podgrevanje

Podgrevanje je neizostavni deo naše svakodnevice, ali stručnjaci apeluju da je najbolje podgrevati isključivo onoliko koliko zaista planirate da pojedete u tom jednom trenutku. Svaki put kada jelo zagrevamo pa ga ponovo vraćamo na hlađenje, dramatično povećavamo rizik od buđenja opasnih neprijatelja kao što su salmonela, listerija i ešerihija koli.

Ako želite da podgrejete ostatke pečenja i roštilja a da pritom savršeno zadržite njegovu sočnost, rerna je mnogo bolji izbor od mikrotalasne koja će samo isušiti vlakna. Ukoliko se oslanjate na rernu, isecite komade, upakujte ih u aluminijumsku foliju sa malo bujona, sosa ili putera i zagrevajte na sto osamdeset stepeni oko pola sata.

Često se postavlja i pitanje da li gotovo jelo može ostati u potpuno isključenoj rerni satima pre posluživanja. Kulinari savetuju da se to izbegava jer se unutra stvara idealno toplo okruženje za opasne mikroorganizme, već predlažu opciju za održavanje toplote na oko devedeset stepeni Celzijusa.

Na samom kraju, bez obzira na ogroman trud koji ste uložili, morate znati kada je vreme da se oprostite od jučerašnjeg ručka. Sluzava tekstura, neobična lepljivost, neprijatan kiselkast miris i promene boje u vidu belih ili plavo zelenih mrlja apsolutno su sigurni znakovi da je hrana propala. U takvim situacijama nikada ne rizikujte, već sve odmah bacite.